Mentalno zdravlje stanovništva Srbije je, prema statističkim podacima, sve lošije. Stres uzima danak, pa svaki četvrti sugrađanin boluje od depresije, više je samoubistava, a nasilje je u ekstremnom porastu. Izmenom zakonskih rešenja Ministarstvo zdravlja planira veću zaštitu osoba sa mentalnim problemima sveobuhvatnijim lečenjem u ambulantama, edukacijom lekara opšte prakse i kraćim bolničkim lečenjem.

Nacionalna komisija za mentalno zdravlje napravila je u okviru strategije

razvoja zaštite mentalnog zdravlja akcioni plan kojim predviđa da do kraja ove godine bude usvojen Predlog zakona za zaštitu prava osoba sa poremećajem mentalnog zdravlja.
– Svaka četvrta osoba u Srbiji tokom života ima bar jedan od mentalnih poremećaja. Da bi se problemi rešavali već na prvom koraku jedan od naših najvažnijih zadataka jeste edukacija lekara opšte prakse uz pomoć njihovih kolega psihijatara. Ovo je jedan od planiranih načina smanjenja broja pacijenata i dužine lečenja u velikim psihijatrijskim bolnicama – kaže pomoćnik ministra zdravlja Goran Ilić.
U Srbiji je u stalnom porastu broj obolelih od depresije, povećan je broj samoubistava, veća je zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zabeležen je porast psihosomatskih poremećaja. Delinkvencija i nasilje su u ekstremnom porastu, povećan je morbiditet i smrtnost u mlađim godinama, a zabeležen je i čest sindrom izgaranja među lekarima. Brojčani podaci uglavnom nedostaju, pa je jedan od zadataka i uspostavljanje informacionog sistema za mentalno zdravlje, pre svega izrada centralnog registra psihijatrijskih bolesnika.
– Pre dvanaest godina kada sam ulazila u neke psihijatrijske bolnice bila sam poražena, kao čovek i kao lekar. Sve je bilo strašno, po 20 kreveta u jednoj sobi, pocepane posteljine, pidžame, bez grejanja, loša hrana. Danas je kvalitet lečenja bolji, bolnica u Toponici kod Niša je jedno urbano mesto, pacijenti su radno aktivni i društveno prihvaćeni. Kvalitet i standard lečenja treba podići na još viši nivo, ali ne treba shvatiti da će bolnice biti zatvarane. Radimo na ostvarivanju jednog dobrog sistema gde će sve što je moguće biti lečeno ambulantno, jer naš cilj nije da se osoba sa problemom ukloni u narednih dvadeset godina – objašnjava Melita Vujnović iz Svetske zdravstvene organizacije.
Po njenim rečima izuzetno je važna i kultura ophođenja, pa sve dok traju dobacivanja i uvrede na račun mentalno obolelih biće teško izboriti se sa diskriminacijom psihijatrijskih bolesnika.
– Dok god se nekom bude dobacivalo, za skupštinskom govornicom ili na ulici da je lud ili da ima psihijatrijski poremećaj, nećemo se izboriti sa stigmatizacijom, stidom, sramotom, izbegavanjem i neprihvatanjem osoba sa posebnim potrebama, što dovodi do diskriminacije i isključenja ovih pacijenata iz svih oblasti društva – kaže Melita Vujnović.