Mesec oktobar, u kojem se desilo toliko važnih stvari u svetskoj ali i našoj burnoj i još uvek iz nekoliko uglova tajanstvenoj istoriji, je na izmaku. Oslodođenja ili zarobljeništva (sve zavisi kako je ko pojedine događaje doživeo ili definisao), prevrati i svakojake druge društvene promene, zaraze i infekcije, masovno karantiranje i slične epizode deševale su se spontano i nenamešteno baš u oktobru.
Iskreno ću vam ka’sti da sam očekivao da će se i ovog oktobra desiti nešto, čisto da se ne zaboravi i ne izgubimo osećaj ali – šipak. Negde smo zaturili taj naš divlji, nepredvidivi, neobuzdani balkanski temperament i počeli da ličimo na one kojima baš ništa ne fali, onima koji bi da nam pomognu i nauče nas lepotama europeizacije i svih sloboda a mi kao nećemo …. Ma ko će da živi bolje, ili barem kao mi u svojoj zemlji dembeliji.
Lagodno se šetkamo po Svetu, razgrabimo najskuplje aranžmane za doček nove godine i godišnje odmore par meseci pre, kupujemo skupe automobile i još uvek kad ostanemo bez para, šta? Pa zamenimo sto evrića ( Šifra – slamarica) pa guraj dalje.
Nas ništa ne može poremetiti i isterati iz takta. Toliko smo, da izvinete mutirali i adaptirali inflantilnoj anarhiji snalaženja (hvala Đergoviću) i prilagođavanja da se dosta toga jednostavno pogubilo i izbrisalo iz naših glava. Počelo to i u gene da se integriše pa nam nijedan pošten posao nije interesantan ali to je veš druga tema. Krilarica koja svekoliki srpski narod podučava o tome da nas niko ne može toliko malo platiti, koliko mi možemo zabušavati i drugim se poslovima, baš u radno vreme baviti, je postala stub nove ekonomije i shvatanja golog opstanka.
Elem, zaobiđe nas kuka i motika, srp i čekič i govnjiva motka napaćenog (ne)radnog naroda i poštene buržoazije ovog oktobra, osim ako ne „istrči“ nešto spontano u novembru ali mislim da je mogućnost da ovog oktobra „pribeležimo“ neko nama svojstveno sranje zauvek propuštena i da se već sad polako pripremamo za praznike iz kojih čemo se „isčupavati“ do proleća i tako to kod nas ide godinama.
Trpeze če opet nekim čudom biti pune, biće slavlja i krcatih „exlusive“ restorana i niko neće pokušati da išta pomeri ili kaže javno a svi će se bez izuzetka žaliti optužujući ovog ili onog, ogorčeni na stranke, udruženja, ministarstva i grupe građana.
Posle novogodišnjih pripremaćemo se dušom i telom za Uskršnje praznike , zatim za sezonu godišnjih odmora, pa period srpskih jesenjih Slava i Preslava i opet do one tamo nove godina pa sve u krug. Ćutaćemo i gutati dok ne pokupe sve oko nas. Možda ćemo ih primetiti i pojuriti motkama kad krenu da nam iznose stvari iz kuće i izdaju naređenje da ih sačekujemo na prgovima „svojih domova“ spuštenih gaća a možda ni tada nećemo.
Oktobarske vatre su se zauvek ugasila i pretvorile i neubedljivo i dosadno oktobarsko prduckanje. Slava im.