Davno nekad, preko trećeg kafanskog stola, slušao sam skraćenu verziju ove stare priče, miran kao bubica, sretan i ponosan, što sam na nekih sat i po bio deo te istorijske ali i boemsko -književne večeri …
Ne sećam se ko je sedeo sa Momom, ne znam, a sedela su dva raščupana lika, oštra jezika i sanjivo „vlažnog“ pogleda, koji su u Klubu književnika očigledno bili kao i sam Kapor u centru svake moguće pažnje.
Rado sam je kasnije prepričavao na meni važnim skupovim hvaleći se svim tim okolnostima, ali evo pet godina otkako Kapor ode ne pričam, ne želim ni da se setim, preskočim … obično pričaju drugi neke druge priče a njihovi akteri – jad i tuga.
Oči mi, kad i uspem skroz i do daske da se setim te divne večeri dobiju baš taj „sjaj“, prepoznam tu emociju i kao da krene da se cedi ta teška, suza, koja neće ni tamo ni ovamo ali je ipak tu i ni makac.
Ta pola suza, pola kliker me uvek dobrano prodrma i podseti na velikog Momu Kapora, koji bi danas da je živ gazio sedamdeset i devetu godinu.
U stvari, kome da pričam … ne znaju ovi klinci danas da slušaju kao mi nekad. Pod uslovom da i nađeš takvog, čik im objasni ko su Zuko Džuhmur, Mirko Ilić, Ljubivoje Ršumović Vuk Bojović, Danilo Kiš, Bogdan Tirnanić, …
Evo i te priče, koja je ako protumači i primeni na pravi način, poučnija od cela dva fakulteta. емотикон smile
Traktat života i smrti.

Smrt čeka u Samari

Neki trgovac u Bagdadu posla svog slugu da tamo obavi neki posao, a ovaj se vrati sav blijed i tresući se od straha.

„Gospodaru“ – reče sluga – „dok sam bio na pazaru sreo sam jednog neznanca. Kad sam mu pogledao u lice, otkrio sam da je to Smrt. On mi je zaprijetio i otišao dalje. Sada se bojim. Molim vas, dajete mi konja da odmah odjašem u Samaru i tako stvorim što je moguće veću udaljenost između sebe i smrti.“
Trgovac, u brizi za svoga čovjeka dade mu svoga najbržeg konja. Sluga skoči u sedlo i u hipu odjaha. Kasnije po danu, sam trgovac ode na pazar i ugleda Smrt kako šeće među mnoštvom.
Ode do nje i reče: – „Jutros si zaprijetila mome sluzi. Što to znači?“
– „Nije to nikakva prijetnja, reče Smrt, bila je to gesta iznenađenja što ga vidim u Bagdadu.“
– „Pa gdje bi bio aKo ne u Bagdadu. Tu živi – reče trgovac.“
– „Da, vidite, ja sam razumjela da će mi se noćas pridružiti u Samari.“