Napisah maločas kod Dragana komentar o svemu što se dešava među blogerima ovih dana a po pitanju peticije za smenu ili (teža varijanta) ostavku gospodina ministra koji je u resoru zdravstva persona NO.1 još od Prvog srpskog ustanka i naverovatnije će dočekati i Kineze u Vladi Republike Srbije na istoj poziciji.
Kao što rekoh tamo, veliki je broj onih koji su pisali, psovali, pljuvali i svašta nešto drugačije, ali sa istim ciljem radili, – ali bez ikakvih rezultata. Tomica bi se uvek i posle svega kao pseto po mirisu svog doma i gazde, vraćao u ministarstvo koje mu je uredno prodato od NN počinioca osim kad je njegova guza u pitanju. U tom inkriminisanom slučaju naše, (ne više njigovo ) zdravstvo nije dovoljno ni edukovano a ni osposobljeno pa ipak nije loše obaviti intervenciju i to rutinsku u Nemačkoj ili Švajcarskoj.
Sećam se desetina izjava u kojima je smirivao javnost rečima da su zdravstveni radnici (čast izuzecima) izuzetno sposobni, dobo pripremljeni i odgovorni pa se posle vakcina, onkološke afere i korupcije bez granica, pitam ima li taj čovek imalo obraza i pameti dok sve to ggovori. Sećam se i međusobnog veličanja ministara Mlađe i Tomice i vidim, a nadam se d anisam jedini, da gde god njih dvojica prođu, tarabe se ozbiljno ljuljau.
Mislim da večeg pomaka posle zaista velike potere od strana blogera neće biti ukoliko se tekstovi ne nastave i ukoliko se – kao što već primećujem opet neko sa nekim posvađa i krene u prepucavanje a to je u nas sasvim prirodna i očekivana pojava. Bez toga ne biva. Sve u svemu ništa revolucionarno novo ali uvek nekako aktuelno.
Sa druge strane želim da podsetim da konkretne akcije bez obzira na uspeh iste, nekako više volim, pa podržavam još jednom @Verkic @Terek @NenaBOR u akciji pomoći maloj Svetlani Kukić. Pokušajte i vi jer sve može da uspe pa čak i smena ministra Tomice Milosavljevića ako se međusobno ne svađamo i delimo. Veliki, mali, uspešni, neuspešni, zaslužni i svi mi ostali, ipak treba u ovakvim inicijativama da pokažemo tolernciju, razumevanje i dobru nameru a ne svoje skrivene komplekse, privatne i lične nedoumice i primitivizam na jednoj i nadmenost, prepotenciju i odsustvo duha i razumvanja.
I na kraju, ne zaboravimo da uvek svako ima apsolutno pravo da se sa načinom, pojavnim oblikom i inicijatorima ovakvih peticija ne slaže a da nije protiv. Svako ima pravo na slobudu svog mišljenja i njegovog iskazivanja pa su međusobna prepucavanja takozvanih velikih i malih, zaslužnih i nezaslužnih glupa i smešna i govore upravo o okolnostima pod kojima Milosavljevići, Dinkići i ostali dolaze i ostaju godinama.
Volim i ja Vas- Borsky
6 Komentara
Pingback:
8. jul 2010. at 20:52Pingback:
8. jul 2010. at 21:38Miodrag Ristić
9. jul 2010. at 11:16Ponekad se sa nekim toliko slažeš da ne znaš kako da ostaviš komentar – a da se to ne shvati pogrešno. Onda nadješ neku sitnicu gde vam se mišljenja malo razilaze, pa kreneš odatle. Onda ispadne da potenciraš razlike… Nije problem kada su ljudi hladne glave i kad se ne hvataju za svaku reč, ali to je danas retkost.
Morao sam zapravo da prokomentarišem zadnji pasus. Ja sam recimo bio više nego skeptičan u vezi akcije oko brendiranja Srbije. Rekao sam šta o tome mislim u jednom komentaru, i posle toga se sklonio u stranu i pustio ljude da rade šta su naumili. I danas sedim sa istim ljudima za istim stolom, radimo zajedno neke nove akcije, i sve je u najboljem redu. Uopšte ne vidim gde je problem
Pingback:
12. jul 2010. at 18:46Pingback:
15. jul 2010. at 20:57Pingback:
15. jul 2010. at 23:02