Muzička kutija

Noćni program

 / 22. maj 2008.
[audio:http://www.borrsky.com/Z.Manojlovic-JednojZeni.mp3]

„Jednoj ženiI“ – Zlatko Manojlović

Sećate li se noćnog programa Radija Beograd i legendarne uvodne špice. Korišćena je kompozicija Zlatka Manojlovića koja je obeležila predivno bezbrižno vreme i čitavu jednu generaciju. Ponekad isreno žalim za tim vremenima u kojim nismo znali za kompjutere, ljudska prava, ekologiju, kohabitaciju, političke stranke i kalicije a opet smo živeli zadovoljni puni ljubavi i uzajamnog razumevanja.

Možda je nezamislivo iz današnjeg ugla posmatrajući da smo sedeli dugo u noć slušajući muziku uz dobru knjigu ili gledajući u zvezdano nebo ali bilo je upravo tako. Još teže bi bilo shvaćeno da nam je i prigušeno svetlo sa skale starog radio prijemnika bilo ponekad sasvim dovoljno za štimung pogotovo ako bi noć i noćni program podelili sa dragom osobom. Uživali smo u druženju i bili svako na svoj način orginalni ili glupi ali bez zavisti, podsmeha i neprijateljstva. Znali smo da volimo i za razliku od današnjih mladih ljudi smo dozvoljavali da da nas drugi vole.

Danas je sve drugačije. Serija pomagala koja nam mogu simulirati stvarnost i jedan odvesti nas u neki drugi imaginarni svet nam nije dovoljna. Pakost, koristoljublje i primitivizam izviru sa svakog TV prijemnika i sve smo bliži kulturi poludivlje horde u kojoj je nenormalno voleti, pohvaliti, razmišljati ili tražiti sve to od drugih.

Toga nema više a nema ni takvog noćnog programa ali ostala je melodija koje nas za trenutak može vratiti u ta vremena. Uživajte.

Slični članci

12 Komentara

  • borsky

    24. maj 2008. at 08:42

    Maggie pa nema te neko vreme? Kako je šta se radi dole kod vas?
    Očigledno se „Jednoj ženi“ još pamti. Ali o tome sm napiso gore a ovde bi o nečem drugom. Ponekad ne mogu da razumem ljude koji dodju pročitaju tekst – ne ostave komentar a onda napišu pohvale privatno na meil ili preko nekog mesindžera. Ljudi moji nećemo se lagati. Ja ništa ne pišem da se svidi meni, meni se već svidja, čim pišem – nego vama. Tek onda sam siguran da sam uradio pravu stvar.
    Naravno nemam ništa protiv da oni kojima se ne svidjaju neki moji tekstovi – to i napišu, sa obrazloženjem naravno.

  • Boris Lukich

    15. jul 2009. at 15:25

    Dragi Borsky
    i ja se rado sjecam nocnog programa radio Beograda i divne muzike (uvodne melodije“Jednoj Zeni“) svakako, ali ponajvise mi nedostaje topli, njezni glas Jelene Siskin, voditeljke programa. Ne mogu se nacuditi da apsolutno nista nema na internetu o njoj, niti se ime pominje niti image (lik). Nikad nisam uspio da je vidim bilo na TV ili na slici, a volio bih, makar sad. Inace zivim u Sydney-u Australia i svremena na vreme probudim sjecanja na stara dobra vremena.
    Pozdrav svima koji posjecuju ovaj blog i dobrih su namjera nosioci.
    Boris Lukich

  • Darko Harmina

    6. oktobar 2009. at 17:48

    prošlo je puno godina
    pamtim da je bila tamo neka 1984 godina koju sam proživio u novom sadu
    jedna od najromantičnijih uspomena ostao je vaj instrumental kojeg sam svaku večer radeći slušajući na počerku noći
    rođen sam živim i radim u zagrebu!
    danas kad slušam taj instrumental ponesu me divna sjećanja na vrijeme i ljude sa kojima sam živio i radio u novom sadu
    darko

  • Borsky

    6. oktobar 2009. at 20:28

    Uvek kada pročitam novi komentar na ovu temu se ponovo vratim u ta divna vremena puna prelepih uspomena, zahvaljujući Vama koji mi pomažete da taj osećaj ne nestane.

    Hvala Vam .

  • nick

    14. februar 2010. at 19:11

    Sasvim slucajno otkucah ime Zlatko Manojlovic i pronadjoh ovu stranicu, Jednoj zeni jos uvek ide na Radio Beograd 1 posle ponocnih vesti, melodija je prelepa, a jos uvek nas ima koji slusamo nocni program Beograda 1. Zaista vrati nas u neka lepsa vremena

  • Srkson

    25. jun 2010. at 19:19

    Suze su mi krenule, a u grlu knedla!

    Hvala Borsky sto si me vratio 25 godina unazad i potsetio me najlepsi period mog zivota.

    Pozdrav za sve dobre ljude koji ne zaboravljaju stara dobra vremena!

    Ziveli!

  • Goran Philly

    9. maj 2011. at 12:27

    Pozdrav Borski,

    evo me u Americi vec 8 godina. Svakakva se muzika ovde slusa. Svakakav narod ovde zivi. I normalan i nenormalan. A ja, kad se umoran vratim sa posla, pa mi nije ni do cega, cak i mojoj zeni kazem da mi je pun ***** i Amerike i svega,… e tad pustim „Jednoj zeni“, pa se u moslima vratim u Beograd, mnogo godina unazad, kad mi je najvaznije bilo da sedim uz radio i slusam nocni program, znajuci da ce biti emitovana samo najbolja muzika. (Ala sam srocio ovu super prosirenu recenicu, svaka mi cast!)

  • Aleksandar

    8. avgust 2011. at 23:28

    Oh divnih lepih vremena, oh predivne lepe muzike,sto hrani dusu i srce.Dok sam ziv uzivacu u ovoj prelepoj muzici.

  • Biser

    16. avgust 2011. at 23:25

    Kao „gastarbajtersko“ dete u pretovarenim kolima nevezano na zadnjem sedistu, bila je milina put prema/iz Srbije, kad u ponoc pocinje nocni program Radio Beograda. Na srednjim talsima 684kHz, a neki put izmakne (onaj fading), ali nikad gitara Zlatka Manjlovica, ona mi oznacavala barem nekoliko trenutaka mir od narodnjaka. A moja bruka, pricam ne-Srpskom drustvu tu pricu pre neki dan, i kazem da se pesma zove „uspavanka za Radminu M.“! Koja bruka, kad sad citam „jednoj zeni“ a imao sam plocu.
    Cuvaj te se, a bogami i secanja.