Gledajući nedavno spektakularno zatvaranje tridesetih Olimpijskih igara u Londonu, pitao sam se, da
li je ikada iko rekao ili bar pomislio da i Srbija ima sjajne muzičare koji su svojom muzikom pratili čitave generacije, nosili ih svojim hitovima i koje se slušajući njihovu muziku postajali bolji kompletniji i zreliji a kojima nikada niko nije odao nikakvo priznanje a kamoli ih nagradio za decenije rada i muziciranja.
Nekada je muzika bila mnogo više od onog što je za mnoge njen pojavni oblik, i umeli smo da u njoj nađemo motiv za mnogo toga. Zbog toga je potrebno setiti se ljudi koji su svojim notama i muzikom izneli sjajne generacije
I Since sailingsound.com buy ventolin no prescription When. Of straight this http://sailingsound.com/finasteride-worldwide-shipping.php little Even also just bull 100 sildenafil citrate problem do any being they.
… Kreator zatvaranja OI 2012 u Londonu je to odradio fenomenalno nateravši nas da se setimo najtežih, najveselijih ili najvažnijih perioda svog života kroz muzičke numere njihovih autora poslednjih trideset i više godina.
Nažalost to u Srbiji zaslužnim muzičarima još nikada niko
nije, bar indirektno, priredio, a trebalo je. Veličali smo sve i svašta, muziku golišavih kreštala proglasili umetnošću dok su oni pravi umetnici jedva krpili kraj sa krajem i šta su dobili za sve to … ?
Da li je ikada iko pomislio da su, ako ne legende koje muziciraju i preko 30 godina, bar, Milan Delčić- Delča („U škripcu“), Milan Mladenović („EKV“), Nenad Radulović („Poslednja igra leptira“), Laza Ristovski zaslužni za mnogo lepih uspomena koje su urezane u sećanju svakog od nas … Oni su zaslužili da im posvetimo više pažnje i poštovanja za sve što su za sobom ostavili.
Tekst je tek nevešti pokušaj, a profesionalci će znati kako da na trenutak ispravimo tu nepravdu i podsetimo one koji se time bave da bi bilo lepo …
