Nisam – „Ujed i druge priče“ (odlomak)

Verovali ili ne oduvek sam se najbolje osećao u tom nekom prostoru, između te naše tradicionalno i pomalo folklorno ustanovljene dve, ove ili one strane. Između onih i ovih, ovakvih i onakvih između za i protiv a ponekad Boga mi i između propasti i uspeha.
Najnoviji apdejt donosi nam platformu gde se to prosto definiše kao naši, ili vaši, tj njihovi.
Nije baš da sam to izabrao i svojeglavo ( čitaj iz svoje glave) smislio, ali svidelo mi se jer najbolje je kad si ničiji ili se meni to tad tako učinilo. Neki su to nazivali svakojako, neki nisu znali ni za sebe a kamoli druge, a oni najpametniji su se svojski trudili da mi smisle dovoljno dobru sapletušu u nemogućnosti da me prvo pridobiju a posle u očaju da me dovoljno daleko gurnu od sebe.
Nisam mario. Kome treba neko ko je drugačiji, možda čak i bolji od nekih super-pametnih, po tatinoj ili maminoj liniji uglavnom, a i još mu ne pada na pamet da bude deo horde obožavalaca obeleženog krem društva sa belim čarapama, punog novčanika i elokvencijom papagaja.
Jednostavno nisam bio dovoljno „jak“ da se držim tog tada nezamenjivog jednofaznog shvatanja koje jedva da može pokriti omanju terasu ( pristojno ograničenu jeftinim gelenderom ), a sa druge strane kompleksi koji su mi duboko instalirani u detinjstvu su me ozbiljno upozoravali da je biti pametan i svoj, nešto protiv države, druga Tita i samoupravne zajednice radnog naroda pa sam u intetesu obe strane to preskakao i sve priznavao, jer je prepirati se sa podrumom ili gore pomenutom terasom ipak brutalno gubljenje vremena … jel?
I tako po toj, ni tamo ni amo putanji, sve glumatajući nepokorivog buntovnika sam vilenio i šepurio se podjednako interesantan za obe uvažene vip lože ili gomile a kako je meni bilo, znam samo ja.
To deljenje je počelo veoma rano, kada sam bio primoran da shvatim da sam u svom rodnom gradu nepoželjna srbenda, a tamo gde sam se igrom slučaja zamomčio, ipak njihov.
E tako je baš na taj način počelo, da bih mnogo godina jednostavno shvatio, da je sistem tih podela u stvari način na koji funkcioniše ovaj ludi svet i da će podela biti sve više, nas sve manje, kako bi  onima, koji imaju kapitala da svo to usitnjavanje i deljenje pa čak ako treba i ubijanje, finansiraju ostalo što više. ….
Iz monodrame „Ujed i druge priče“ – odlomak iz poglavlja ili kazivanja trećeg „Nisam“