Nezavisni oni-(ne)zavisni mi

Srbija je postala nezavisna. Dobili smo (tačnije utrapili su nam) himnu, zastavu i vruć šamar od gospodina Đukanovića koji nam je onako “fino, sa poštovanjem i oduševljenjem” u noći posle referenduma čestitao nezavisnost.

Jedan od najstarijih naroda na Balkanu, i sigurno najmnogobrojniji u bivšoj Jugoslaviji, tako je definitivno pokazao i dokazao zašto je toliko dugo imao tako katastrofalno negativan imidž, i zbog čega su Slovenci, Hrvati, Makedonci, Bosanci i na kraju Crnogorci pobegli, dodouše svako na svoj način… ali glavom bez obzira.

Kraj je jednoj iluziji i laži koja nas je koštala upravo onoliko koliko smo sada nesrećni, siromašni i zapostavljeni, ali sad bi što pre to trebalo dočarati rukovodstvu vladajuće garniture na čelu sa gospodinom premijerom, i uveriti ih/ga, da je to definitivna i čista realnost.

Treba ih obavestiti da je sredina godine 2006, da čekanja više nema i da je kucnuo čas istine i definitivnog menjanja stvari koje “namerno” nisu izmenjene u noći onog 06.oktobra. Treba im dokazati i zauvek ih uveriti u njihov apsolutni poraz ne bi li nekako na miran i tih način izašli iz naših života… bespovratno.
Jadna nam je ovo nezavisnost koju smo ničim izazvano i “SAMOSTALNO stekli”.

Sramota. Šta li nas sve još čeka u očekivanju novi vandrednih pralmentarnih izbora…