Pre nekoliko dana napiše mi „čovek -faca“ komentar na jedan od tekstova. Umalo ne obrisah videvši gomilu linkova i fetovanih reči i izraza, kad ono nije, pravi komentar. Posle nekih 5 sekundi prefinjenog akademskog  isčuđivanja krenem da čitam zbunjen i tu shvatih da mi je komentar upriličio neko ko nije „mačiji kašalj“ ili se barem tako predstavlja. Naravno komentar tekst je poslat  sa takozvane jednokratne meil adrese koje se otvore samo za ovakve prilike a IP adresa vodi me do Sezam Pro korisnika iz  Srbije …

Moj tajanstveni „obožavaoc“ napisao je gomilu gluposti za koju treba zaista biti stravično tupoglav i ograničen ali ipak neču vas dalje smarati detaljima ovog nemilog događaja. Sve tamo napisano mi je samo motivisalo da kroz odgovor njemu  odogovrim ovim tekstom i večini koja od mene uporno očekuje  da budem nešto drugo iz ovog ili onog razloga.

Poštovani druže, gospodine- dragi prijatelju, (i ostali) dajem sebi za pravo pa sam upravo ovakakav kakav želim da budem. Ne osećam se lagodno dok mi samo nos viri iz nečijeg dupeta pa te mračne i smrdljive kutke izbegavam. Ne praktikujem život u stadu i više mu dođem mentalni solista koliko god to bilo nepraktično i na trenutke opasno. Virtouz naravno nisam ali ne shvatam zašto svi pate od toga da budu u svemu i od svakog bolji. Ima li mesta  nama „mešancima“ sa pravilno raspoređenim i zastupljenim talentima ili svi moramo ili genijalci, ekskluzivci i vlasnici visokih koeficijenta … i ostalih veneričnih oboljenja.

Moramo li svi biti zaljubljeni u jednu ideju, jednu politiku i jednu budućnost. Kažete da nema alternative i da je jedina ispravna- a to znači da iz mesta svi moramao da mislimo tako, iako očigledno ne mislimo. Kakav Goli otok kakvi bakrači- ovo je prava stvar. Druga Jozefa Visarjonoviča nema više ali živeo Staljinizam na novi srpski način. Jel to ta sloboda i budućnost o kojoj pričate bez i jednog argumenta ili primera iste.

Ne mogu da budem saglasan da nas vrh Države vodi ispravnim putem sve dok su na čelu kolone gospoda „šest šoljica“ i prevrtljivi i emotivno-histerični gospodin „živim kod tetake“ koji su  prvo svako na svoj način radili posao kojim se bave, da bi se u jednom TV duelu ljuto posvađali, a sada rade zajedno i to najgore što je moguće. Ne mogu da budem oduševljen mnogim rešenjima u ekonomiji i političkom životu ali mi to svakako ne daje za pravo da volim svoju otdžbinu na način na koji to veliki broj nadridemokrata čini.

Prodali ste sve- i naravno da nema alternative.

Ljudi i dalje pristupaju političkim strankama trudeći se da pre svaga egzistencijalno zbrinu svoje najbliže pa i sebe. Politička trgovina je na vrhuncu a poremećen sistem vrednosti zadaje izgleda najteži udarac srpskom narodu. Sudstvo i vojska odavno više  ne postoji a m+Ministarstvo Unutrašnjih poslova u stalnoj najavi definitivnog obraćuna sa izgled aipak samom sobom.

Moje ime je poznato,  ne  krijem  se (nemam zaštitu ni „leđa“ ) ali imam miran san i diven prijatelje, sardnike a Vama želim sretan put jer tamo gde ste vi krenuli idu samo ćoravi, gluvi i oni koji tako moraju iz bilo kog razloga. Mene tamo neće biti.

I na samom kraju još jednom ću reći da me moji stavovi ni najmanje ne sprečavaju da se družim, diskutujem i sarađujem sa onima koji tako ne msile a kad se sa nekim prepirem gledam ga pravo u oči a ne u pod ili se krijem pod pseudonimima. Glupava anonimna pisma, komentari sa „naznakama“ svoje važnosti i veličine  i moći autora me oduševljavaju ili plaše koliko i lanski sneg.

Toliko od mene. S poštovanjem S. Lađević