More u krvi

Ante LušićProšlo je mnogo godina odkako je moj deda Anta radio (čitaj putovao) prekookenaskim brodom vozeći garbun (ugalj)  za Panamu. Negde još uvek imam audio- zapis legendarnog pomorca koji o svemu priča tek u nekoliko šturih rečenica ali  sa guštom i ponosom starog morskog vuka.

Jedva nekoliko nespretnih rečenica o milionima prevaljenih kilometara morem je zaista malo alo nije Ante on navikao da priča previše osim kad se vrati svojoj Antici i deci tamo u Split u svoju Radunici, (Trumbićeva 46). Tada je reči bilo na pretek ali i ljubavi. Danas je situacija malo drugačija …. puno reči, galame i teortisanja a ljubavi skoro i da nema.

Ostavio nas je dosta iza sebe a mislim da nam je ostavio još nešto veoma llepo i važno. Ostavio nam je deo svoje pomorske duše i trajno nas zarazio morem, brodovima i nesebičnim darivanjem najdublje i najčistije ljubavi svojim bližnjima.  Gotovo svima muškim potomcima ostavio negde u nekom lancu dnk-a , ljubav prema brodovima i plovidbi.

Ne znam da li sam to ikada bolje osetio, a otkako pamtim za sebe sam bio opsednut morem i brodovima, nego prvog avgusta (pre nekoliko dana) u večernjim satima kada sma se sa rođakom Tonijem vraćao sa ostrva Mali drvenik u luku Seget.Na sreću kemra je bila pri ruci sa punom baterijom- što je u ovako biranim momentima obično suprotno i evo rezultata. prateći komentari kao na svim “morskim” snimcima neponovljivi TOTO.

Preko 35 godina života na kopnu daleko od mora nije moglo da pobedi i potisne tu strast i ljubav prema moru, valovima i osećaju slobode i snage koji me obuzima čim se otisnem od obale više od kilometra. Sad znam zašto me ni automobili nisu preterano zanimali … More u žilama – baš tako.