Moj mali čovek

Zahvaljujući MOO dodah onomad spisku svojih želja  tekst koji upravo “u pero govorim” svojoj tastaturi. *Odakle li ovo bejaše …??? Malo je sve to ispalo traljavo i sporo u odnosu na slične akcije koje sebi zadajem zaludan ili uveren da će i drugima biti interesantne ali …

Moo je napisala divan pregled svojih osećanja, ponosom navedenih anatomskih sličnosti i niz nekih važnih i nevažnih zapažanja, slikajući svog malog- velikog oveka. Njen mali čovek je opisan rečima koje uglavnom svaka majka koristi  ali ipak sa malom  razlikom. Retko koja majka to sve ovako lepo i lako svarljivo ume da pošalje ili napiše drugima. Pročitao sam jednom pa drugi put, pa ću vam sada … reći nešto.

Moj mali čovek je ono nešto što me drži i kad mi se učini da su svi držaći napukli. On je ideja oko koje sam “okupio” samog sabe beležeći i pamteći svaki detalj i trenutak još od dana kada sam ga uz pomoć babice  izneo iz opertaivne sale umotanog u peškirić sa možda previše pudera po glavici iz koje je nešto mjaukalo i vrištalo drhteći. On je kažu moja slika i prilika i ne znam kako bih vam objasnio koliko sam uopšte na sve to ponosan ali znam da jesam- mnogo.

Moj mali čovek je odličan djak, izvidjač, radio- spiker i bloger. Moj mali čovek je posetio i Blog OPENU 2008 i družio se sa facama koje i ja pre nisam video. On je dete koje ide nedeljom u crkvu a prosjaku uvek ubaci neku kintu ne zalazeći u detalje i diskusije a kapira sve k’o mator. Moj mali čovek je moj ponos. On je moj mali-veliki čovek.

On ima dve sestre koje nisu više “moj mali čovek” jer kažu da su sad one velike ali i sa njima je bilo slično a ja ih još uvek smatram mamojim malim mezimicama bez obzira što im to ponekad i ne prija. One su studenti-apsolventi ili žive onako kako se nama matorcima baš i ne svidja ali – nismo ni mi bili nešto mnogo bolji. One su deo mog malog čoveka ali i deo mene i njihove majke. Oni su naš život i inspiracija.

Bojim se da išta više dodam. Bilo bi previše.