| Jesti i piti nesumnjivo spada u uživanje, ali ima i neka pravila | ||
Uglavnom se čovečanstvo deli na one koji jedu da bi preživeli i na one koji žive da bi dobro jeli i pili. Poslednjih dvadesetak godina po čitavoj Evropi se neguje sladokustvo. Jesti i piti je uživanje i životno veselje, a ne samo nužna prehrana. Uživati se može ako jedete polako i ako ne prenatrpavate usta. Katkada ćete doći u situaciju da ćete sagovorniku pokloniti osmeh i izgovoriti „hvala”. Možete pretpostaviti da količina hrane od 200 g ili više u ustima može postati ubojito oružje i pogoditi „protivnika” preko puta ako pokušate da izgovorite i najkraću reč. U zemljama sa zapadnim kulturnim navikama izbegava se mljackanje, srkanje, duvanje u kašiku, ili bilo koji drugi zvukovi. A u zemljama sa istočnim kulturnim navikama dozvoljeno je „srkati” vrelu kafu. To u neku ruku pripada obredu uživanja kafe. Jelo se može prekidati u svrhu pokretanja razgovora. Dok govorite, odložite pribor za jelo. Slušajući razgovor, možete i dalje jesti, a odložiti pribor onda kada se neko od prisutnih izričito vama obrati. Zapamtite! Apsolutno pravilo je – s kime delim krevet, mogu i tanjir. Ni sa kim više. Hleb ćete rukama lomiti u komadiće koji mogu ući u usta. Svaki zalogaj odvojeno, ali nikako po nekoliko komada „za rezervu”. Zasigurno će vam se dogoditi da će se u ustima naći riblja kost, nesažvakani komadić mesa, koštica od voća ili slično, što ne želite da progutate. Nikakav problem. Lagano savijte glavu nad tanjirom, drugom rukom diskretno zaklonite usta i oslobodite se neželjenog zalogaja u kašiku ili viljušku. Taj komadić hrane ostavite na rubu tanjira. A čačkalica? Čačkalica se nalazi ili na stolu, ili ste je doneli u malom džepu. Pri poslovnim i društvenim događajima nećete se javno služiti čačkalicom. Sigurno ćete u to vreme potražiti nusprostorije. Iskoristite taj trenutak i pročačkajte zube prilikom pranja ruku. I u porodičnom i intimnom krugu ćete oceniti da li je javno čačkanje zuba poželjno ili ne. Ako pitate žene, one kažu – ne. Politika |
