Mila Đinđić, majka pokojnog premijera, zaintrigirala javnost tvrdnjom da postoji čovek koji zna punu istinu o političkoj pozadini atentata
BEOGRAD – Majka pokojnog premijera Zorana Đinđića ponovo je uzburkala srpsku javnost „otkrićem“ da postoji čovek koji zna punu i pravu istinu o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića! Međutim, najbliže stranačke kolege ubijenog premijera, kao ni ostali njemu bliski ljudi ne mogu ni da naslute o kojoj misterioznoj ličnosti se radi.
– Verujem da će se uz pomoć velikog prijatelja moga sina doći do pune i prave istine o političkoj pozadini atentata na njega. Ne mogu da kažem o kome je reč, već samo da je to ozbiljan čovek koga mnogo cenim i poštujem i koji je sa Zoranom bio veliki prijatelj, još iz studentskih dana – rekla je Mila Đinđić novinarima u petak, prilikom predstavljanja makete spomenika pokojnom premijeru koji će biti postavljen u Prokuplju.
Uprkos svim naporima pripadnika sedme sile da ubede premijerovu majku da na bilo koji način nagovesti o kome je reč, Mila Đinđić nije želela ništa više da kaže.
– Mogu da vam kažem da na izricanju presude u sudu tamo nije bio taj čovek kome mnogo verujem, koji je karakteran i uporan i istražuje sve što se događalo… Daje mi snagu da nastavim da živim kada vidim da neko radi na pravoj istini o Zoranovoj smrti. I hvala bogu da suđenje nije potpuno završeno – dodala je.
„Tajni istražitelj“ pozadine ubistva premijera koga Mila Đinđić pominje zagonetka je za sve sagovornike koje je Kurir juče pozvao. U Demokratskoj stranci redom su odgovarali sa „Nemam pojma“, uz molbu da im ne pominjemo ime.
Računajući na to da bi Đinđićev telohranitelj Milan Veruović mogao da zna o kome je reč, pozvali smo i njega, ali je on imao identičan odgovor.
– Pojma nemam. Stvarno ne znam i ne bih da o tome govorim – rekao je.
Isti odgovor dao je i njegov advokat Boža Prelević.
– Zaista ne znam. Ali daj bože, dragocena je svaka pomoć – kaže on.
Ko je misteriozni prijatelj Zorana Đinđića kome veruje Đinđićeva majka pod velom je tajni, ali jedno je sasvim izvesno – Čedomir Jovanović i Vladimir – Beba Popović to sigurno nisu. Naime, ni jedan ni drugi ne mogu se dovesti u vezu sa Đinđićevim studentskim danima.
Inače, jedini čovek koji je se u javnosti pominjao kao lični Đinđićev prijatelj iz studentskih dana bio je zapravo beogradski književnik, novinar i publicista Dušan Veličković. Interesantno da nijedan sagovornik Kurira nije znao ko je taj čovek, iako je on, zajedno sa nemačkim novinarom i rediteljem Kristofom Zodemanom, objavio knjigu „Đinđić“, u kojoj premijerovi prijatelji i saradnici govore o njemu.
Veličković je i autor dokumentarnog filma „Đinđić – jedna životna priča“, u kome se u prvom kadru pojavljuje on sam i govori o danima mladosti provedenim sa Đinđićem. Veličković je, takođe, vrlo pomno pratio suđenje ubicama pokojnog premijera, a nije bila retkost da pojedina svedočenja u javnosti i komentariše.
Kurir je juče pokušao da proveri da li se i sam Veličković pronalazi u majčinim rečima, ali bezuspešno, jer se on nije javljao na nama znani broj telefona.
ZORANOVA STUDENTSKA LJUBAV
Na to da je Dušan Veličković osoba na koju je Mila Đinđić možda mislila, upućuje još jedan detalj iz njegove knjige. Naime, Veličković opisuje jedan razgovor sa Đinđićevom majkom u vreme dok su još bili studenti.
– Došao sam u Zoranov stan na Novom Beogradu gde je on živeo sa svojim roditeljima. On još nije bio stigao, pa me je njegova majka uvela u njegovu sobicu da ga sačekam. Odmah koristi priliku i brzo počinje da priča o Zoranovoj devojci. Nije joj se dopadala. „On ne treba da bude sa njom“, rekla je. „Zašto mu ne kažete?“, pokušao sam nekako da se izvučem iz tog razgovora, ali ona je insistirala. „To je za njegovo dobro, morate da mu kažete, pa vi ste mu najbolji prijatelj“ – citirao je Veličković.
SUSRET SA SLAVKOM ĆURUVIJOM
Interesantno je da se Dušan Veličković, ni kriv ni dužan, našao u centru pažnje kada je u javnosti osvanuo dosije „Ćuran“, dokument o tajnom praćenju Slavka Ćuruvije u danu kada je ubijen. Naime, u tom dosijeu špijuni državne bezbednosti registrovali su da su se Veličković (kojeg su samo fizički opisali i nastavili da ga prate do njegovog stana) i Ćuruvija sreli na Vaskršnje popodne 11. aprila 1999. godine na Knez Mihajlovoj ulici. Veličković je taj susret nešto ranije opisao u svojoj knjizi „Amor mundi“, dnevniku koji je vodio za vreme NATO bombardovanja Srbije.
Tekst:(D. N.) Objavio KURIR 28.07.2007