I dok stručnjaci na polju makroekonomije na Kopaoniku malobrojnim i uglavnom nezainteresovanim stručnjacima iz Sveta pokušavali da objasne da oni nisu tamo boravili samo zbog skijanja i na mini-odmoru u Srbiji je sneg „instalirao“ totalni haos. Ni ovaj put predstavnici države i krupnog kapitala nisu našli zajednički jezik. Na koktelima i poluprivatnim promocijama gde uopšte nisu dogovarani nikakvi poslovi, a koji su bili glavni deo foruma o trošku naroda je bilo drugačije. Tamo nisu morali da se foliraju pa je bilo šampanja, kavijara i svega ostalog.

Ni ovog puta Dinkić i Đelić se nisu složili u svojim ocenama i preporukama vezanim za način izlaska iz krize. Dok bi ovaj (nažalost ipak drugi) forsirao dinarsku štednju, prvi ni sam ne zna šta bi ali nikako ne bi ono što predlažu drugi jer bi u tom slučaju morao sa njima da deli … mislim ideju a to on ne voli- o neee nikako. Nažalost je i to što nisam ekonomista ali i ovako glupavom i neupućenom mi je sve jasno- skroz. Izlaska nema i tako i treba da ostane i to što duže.

Pre nekoliko dana se na blogovima i društvenim mrežama raspravljalo o važnim i nevažnim vestima, kao i kriterijumima po kojima se objavljuju ili ne. Ne verujem da svojim primedbama išta mogu izmeniti jer „moje filozofije“ nisu namenjene nikakvom tržištu ali čisto nešto sumnjam da je u jeku svega što narod preživljava važno može biti ko je najbogatiji čovek na svetu ili zašto je opala prodaja automobila u Americi i tome slično. Ako se već mora non stop forsirati uticaj i tekovine zapada, na čelu sa Amerikom onda bih se pre opredelio za izložbu koju je uz pomoć Mirka Ilića u Beogradu priredio Milton Glaser pod nazivom Dizajner, autor ili univerzalni vojnik.

Kako bi potkrepio svoju primedbu, posmatrano iz lokalnog ugla prikazaću vam slike koje sam napravio danas (11.mart) oko 9:00 ujutro. Zašto? To ću uraditi verovatno zato što stanje u Boru nije vest, i ne interesuje nikoga pa ni borske novinare koji ukoliko niko nije nikoga ubio ili niko nije nešto proneverio i ne smatraju da imaju ikakvu potrebu za novinarskim radom u interesu grada, jer je to neisplativo- to jest džaba. Nemamo sredstava za nabavku industrijske soli, o ugljevima koji su nabavljeni i da ne govorim, javni sektor je na izdisaju a posle uvođenja privremenih mera pomaka nema niti ga treba očekivati a to jasno proizilazi iz izjava čelnika privremenog organa koji je imenovala Vlada Republike Srbije. Doduše očekujemo da istekne rok od 8 dana po objavljivanju odluke u Službenom glasniku kako bi ista postala pravosnažna, ali ako stvar posmatramo hladne glave znamo da adekvatnog odgovora nema niti će ga biti.

Pored toga i na samom kraju reći ću, a to nisam mogao da uslikam ili usnimim, da po ovoj nesnošljivoj hladnoći borska toplana isporučuje toliko malo energije da se ni šibica ne  bi mogla zagrejati.

I tako lepo je organizovati skupove, promovisati svoje ili tuđe mogućnosti, apelovati i lobirati u svim pravcima ali bez sistemski klasifikovanih prioriteta ćemo izazvati samo podsmeh i ono malo onih koji žele da nam pomognu zauvek proterati. Evo i sličica.