Skroman, druželjubiv, uvek aktuelan i aktivan, iskren i pošten, izuzetan muzičar i kompozitor, otac, suprug i dobitnih velikog broja nagrada za posao kojim se dugi niz godina beskompromisno bavi na zadovoljstvo svih nas. Dame i gospodo zadovoljstvo mi je da Vam u par crtica predstavim gospodina Ljubu Ninkovića.
Borsky: Kako i kada je Ljuba Ninković postao muzičar?
Ljuba Ninković: Muzikom sam počeo da se bavim u najranijem detinjstvu, a muzičar sam postao negde u 17-18 godini, kada sam napisao prve ozbiljne kompozicije.
Borsky: Koja je muzika opredelila i formirala bazu vašeg muzičkog opusa?
Ljuba Ninković: Teško je to reći, pošto sam od detinjstva slušao razne muzičke žanrove, ipak mislim da su za ovo što radim, najpresudniji bili Beatles-i.
Borsky: Vaš najveći muzički uspeh?
Ljuba Ninković: Ne znam. Trudio sam se da stojim iza svega što sam radio i da ne pravim trule kompromise, tako da mi je svaka kompozicija, u vreme u koje sam je stvarao, bila najbolja. Drugi mogu mnogo bolje da procene šta je najvrednije.
Borsky: Svi vas uglavnom iz ranijeg perioda, vezuju za akustik bend „S vremena na vreme“, ali to nije sve – zar ne?
Ljuba Ninković: Daleko od toga da je sve. Posle SVNV, imao sam grupu “Tunel”, suosnivač sam “Bistrika”, trenutno radim sa grupom “Zlatopis”, bivšim “Stupovima”, pisao sam puno muzike za pozorišta i dobio jednu Sterijinu i vise drugih nagrada za taj rad, pisao sam muziku i za TV serije ( „Mješoviti brak“, „Mala Ravnogorska čitanka“ i.t.d. ), i još dosta toga, tako da sam sebe ne mogu da vežem isključivo za svoju prvu grupu, ali ljudi su skloni da prilepe etiketu koja vas prati kroz ceo život, jer im je tako lakše.
Borsky: Kakva je muzička scena u odnosu na onu od pre 30 godina?
Ljuba Ninković: Očajna. Zapravo, muzička scena, u pravom smislu reči i ne postoji. Postoje samo povremeni pokušaji entuzijasta. Diskografska industrija je uništena piraterijom i nekompetentnim rukovođenjem, a na delu je kulturni genocid od strane nekih “producentskih” grupa, koje peru novac izdajući užasne stvari, i sumnjivo stečenim novcem kupuju svojim pulenima, a najviše pulenkama, publicitet, preko elektronskih medija, koji rasprodaju minute svoga programa. Nisam nikada pomislio, da do tako nečega može da dođe. Država je, naravno, nezainteresovana.
Borsky: Postoji li još uvek saradnja sa kolegama iz EX YU i da li se tu među mizičarima nešto menjalo posle raspada SFRJ?
Ljuba Ninković: Saradnja uglavnom ne, ali kontakti postoje. Ja sam, recimo, vrlo često u kontaktu sa Dragom Mlinarcem iz Zagreba. Neki ljudi su se u toku svega što se događalo menjali na svim stranama i to uglavnom, priklanjajući se aktuelnim režimima, a mnogi su se povukli i nisu želeli da učestvuju u tome. Svako je i ovde i tamo, pokazao svoje pravo lice.
Borsky: Gde ste sve svirali i gde je bilo najveće zadovoljstvo nastupiti?
Ljuba Ninković: Opet teško pitanje. Svirao sam po celoj bivsoj Jugi, a dosta i po inostranstvu, np.r. Poljska, Rusija, Italija, Švajcarska, Francuska, Rumunija, Mađarska, Grčka, Brazil it.d. U mnogim od ovih zemalja sam svirao po nekoliko puta u to u različitim kombinacijama, a najviše sa Bistrikom. Zaista ne mogu da kažem koji mi je koncert bio najdraži.
Borsky: Šta svira Ljuba Ninković trenutno?
Ljuba Ninković: Najviše Makedonsku tamburu, sa sastavom “Zlatopis”, t.j. bivšim “Stupovima”.
Borsky: Šta najradije slušate?
Ljuba Ninković: Razlicitu muziku.Volim stari rok, bluz, američki folk-rok, engleski i irski folk, world music, ambijentalnu muziku i.t.d. Slušam, često i “klasiku”.
Borsky: Planovi za 2010 godinu?
Ljuba Ninković: Da završim novi album “Zlatopisa” i svoj prvi kantautorski album, koji je trebalo već odavno da završim.
Borsky: Da li ste slušali Radio MISH i kako ocenjujete naš rad?
Ljuba Ninković: To je “Donkihotovski” posao i izuzetno cenim ljude, koji ulažu svoju energiju i novac u nešto što je od opšteg interesa. Radio je odličan i možda ce inspirisati još nekoga ta se pozabavi time.
Borsky: Savet mladim muzičarma?
Ljuba Ninković: Ostanite verni sebi, po svaku cenu. Posle vas neće gristi savest.
Borsky: Ljuba Ninković privatno?
Ljuba Ninković: Privatno sam otac troje dece, sina Andreja koji ima 31. godinu, iz prvog braka i dve ćerkice, Emilije ( 11) I Marije ( 6 ), iz drugog. To mi je najvažnije.
Borsky: Da li je teško biti muzičar i umetnik u Srbiji, i da možete sve da ponovite da li bi se opet bavili muzikom?
Ljuba Ninković: Da u Srbiji je užasno teško baviti se bilo kojim časnim poslom, ali kada bi trebalo, ponovo bih uradio isto.
Borsky: Želite li da da poručite nešto što Vas u vašoj bogatoj karijeri i nizu intervjua nisu pitali?
Ljuba Ninković: Uglavnom su me pitali sve sto zelim da kazem.
3 Komentara
Pingback:
19. avgust 2011. at 19:59Pingback:
20. avgust 2011. at 10:51Pingback:
20. avgust 2011. at 11:22