Sećam se da su nekada oni koji lažu kradu ili brukaju sebe i sebi bliske ili ne daj bože familiju  bili sasvim izopšteni iz nekog normalnog života. Ne sećam se da je pre dvadeset ili trideset godina nekakav samoživi, umišljeni, arogantni, polupismeni i samo sebi važni tupan mogao biti medijski zastupljen. O takvima se nisu pisali ni grafiti a matorci su plašili decu takvim budalama umesto veštica i ostalih karakondžula.

Naravno reći će neko  da je onda bilo medija koliko sada svaka mesna zajednica ima prijavljenih političkih stranaka ili grupa gradjana ali  – nije na odmet podsetiti se. Važno je i znati da je nakada deci uzor mogao biti nekakv doktor, inžinjer, (našalosz nekih kojis e upravo tako potpisuju) neretko i dobar majstor ali u krajnjoj liniji dobar glumac pa čak verovali ili ne i slikar. Pevaljke i pevači su postali popularni mnogo kasnije … 🙂 Ljudi su se družili i pričali jedni sa drugima – gledajući se u oči a ne kao mi sada „preko nekakve žice“ pa još za to sve i plaćamo. Iz neposrednog kontakta je proizilazilo poštovanje, respekt i uvažavanje, makar sve to bilo samo deo finog kućnog vaspitanja.

Danas više nije tako. Najgluplji, najnečasni, nedefinisani tipovi upravljaju našim životima. Oni su u visokim državnim institucijama upravnim odborima propalih firmi gde im je i mesto jer su redom svi propaliteti najgore vrste – oni su tu oko nas na svakom koraku. Oni kroje, seku i prekrajaju dok mi ostali ćutimo a i kad ne ćutimo slaba nam vajda. Jednostavno dok se mi snebivamo i stidimo neodlučni i nezainteresovani oni koriste i tako je to bilo godinama.

Dok mi navodno brinemo da zadovoljimo formu nekog pristojnog socijalnog ponašanja, zaradimo penziju od koje nećemo moći ni ‘leba da jedemo neka sila njima omogućava besnoslovne zarade. Kako inače objasniti to da naš večiti ministra Mladjan Dinkić (koji je svakako samo vicešampion iza nesmanjivog ministra Tomice)   ima u kući samo 6 šoljica za kafu a zimuje na Kopaoniku i kupuje opremu u vrednosti od  5.750 eura, pa još to onako „ladno“ potpiše i ostavi na recepciji ili u firmi kod koje je opremu kupio.

Samim pristupom „tranziciji za početnike“ oduševljeno smo palili, protestvovali, vikali i urlali ali posle nekoliko „korenitih“ promena i ne znam koliko garnitura na vlasti svaka se slabovidna budala mogla uveriti da su Kurta i Murta još uvak veoma bitni činioci našeg političkog postojanja.

Sve  što ovde mukom napisah tumarajući levo-desno i pokušavajući da obuzdam vulkan svakojakih emocija  posel napornog radnog dana nije namenjeno negativcima koje sam pominjao i „okitio“ onako po zasluzi već onima koji su oko njih okupljeni. Namenjeno je onima koji nemaju niti će ikada imati svoj stav već u pravilu „čekaju razvoj situacije“ žudeći da se nekome što pre i što lakše uvuku  u bulju sve do lastiša svojih vunenih čarapa. Posvečeno je lezilebovićima kojima je svaka upotreba zakržljalog mozga sasvim strana varijanta kao i onima koji „ne bi da se mešaju i zameraju“.

Ko u stvari krekuje istinu i gde smo mi to zaglavili?

edit: Dragi prijatelji nadam se da ćete mi ozbiljno zameriti na lošem stilu  da Vam moj konzervativni i po svemu sudeći  retro stil neće prijati ali se isto tako nadam da nisam  promašio jer je ovo  ipak i vaša priča koliko i moja .