Pisano 5. juna 2006. godine  >> http://www.borrsky.com/blog/nezavisni-oni-nezavisni-i-mi/

Srbija je postala nezavisna. Dobili smo (tačnije utrapili su nam) himnu, zastavu i vruć šamar od gospodina Đukanovića koji nam je onako „fino, sa poštovanjem i oduševljenjem“ u noći posle referenduma čestitao nezavisnost. Jedan od najstarijih naroda na Balkanu i sigurno najmnogobrojniji u bivšoj Jugoslaviji tako je definitivno pokazao i dokazao zašto je toliko dugo imao tako katastrofalno negativan imidž, i zbog čega su Slovenci, Hrvati, Makedonci, Bosanci i na kraju Crnogorci pobegli, dodouše svako na svoj način… ali glavom bez obzira.

Kraj je jednoj iluziji i laži koja nas je koštala upravo onoliko koliko smo sada nesrećni, siromašni i zapostavljeni ali sad bi što pre to trebalo dočarati rukovodstvu vladajuće garniture na čelu sa gospodinom premijerom, i uveriti ih/ga, da je to definitivna i čista realnost. Treba ih obavestiti da je sredina godine 2006, da čekanja više nema i da je kucnuo čas istine i definitivnog menjanja stvari koje „namerno“ nisu izmenjene u noći onog 06.oktobra. Treba im dokazati i zauvek ih uveriti u njihov apsolutni poraz ne bi li nekako na miran i tih način izašli iz naših života…bespovratno.
Jadna nam je ovo nezavisnost koju smo stekli. Sramota. Šta li nas sve još čeka u očekivanju novi vandrednih pralmentarnih izbora…