Kako sam upropastio Evropu – leto 2006

Više nikakve mudrosti … ostao sam sam. Sasvim sam ili kako bi neki moji  “biografi” rekli “pristojno popišan”. Treba li da se stidim i to ovako javno  kažem?

Godina 2006-ta, mesec juli- katastrofalna vrućina. Obećana Evropa pred velikim ekonomskim krahom a mi u njoj sve jadniji i bedniji. Ipak ne sećam se baš najbolje  ali mi se čini da neko reče da je čovek baš onoliko uspešan i pametan koliko se oko toga pošteno potrudi. Ne može te niko uzdići niti srozati ukoliko mu ne dozvoliš, rekao je čovek kome iskreno verujem, to je istina.

Sve to u  i nije neka tragedija ako čovek shvati dubinu gluposti kroz koje je prolazio kao ludi, slabovidni i retardirani  tasmanijski đavo, željan dokazivanja svake vrste. Sve je uvek lakše ukoliko znaš da svu muku “podeliš” pre svega sa samim sobom pa onda i drugima pa tako uz puno razmišljanja a uz minimum brzopletiranja pronađeš najoptimalnije rešenje. Ipak nije da sam  sve to radio onako iz čista mira, ali nema veze – sve ionako na kraju nađe svoju putanju, opravdanje i namenu. Iza svojih  postupka , sa nastalim  posledicama uvek treba stati bez pardona,  patetisanja i guranja glave u pesak  koliko god da je pesak smrdljiv, a smrdljiv je uglavnom od fekalija koje sam u njega ubaciš.

Najverovatnije da Vama sve ovo liči na ločše konceptiranu ispovest neshvaćenog ludaka, pokajanje ili nešto tome slično ali sa ponosom ću reći da sam radio naijispravnije i najpoštenije čak i kada skoro ništa od svega nije bilo shvaćeno. Svakako, čovek koji u jednom trenutku shvati da ga vreba imidž gubitnika zna i da pogreši pa uradi mnogo toga što nije pristojno, lepo ili previše plemenito ali… život je to, ako me razumete.

Nisam se nikada trudio da virim iz guzica nekih koji od svega što treba da imaju imaju samo to- guzicu. Nisam ponavljao oduševljeno prepisane citate i klicao ponosno zaključke kojima su se kitili oni koji ne umeju sami da zaključe i nisam želeo da budem deo sivila i sramote kako god da se manifestovala. Želeo sam i uspeo da ostanem ono što jesam i bezgranično sam srećan zbog toga. Ostao sam glavom i bradom upravo onaj koji sam i sada,  a mene ni malo ne zanima koliko će to i zašto ostati baš tako…

2 Komentara