15.05.2009, Politika
Intervju Veran Matic
Naša najveca tekovina je što se politicke i one druge opcije približavaju i udaljavaju u odnosu na B 92 …
Imajuci u vidu cinjenicu da je Miloševicevo vreme ostavilo veoma ozbiljan trag na sve nas, pa i na nacin kako politicke i ekonomske elite doživljavaju medije, mi smo cesto konfrontirani sa paradoksalnom situacijom da su suštinske promene u društvu kozmeticke i krajnje površne i da se u srži problema nalazi nesposobnost elita da promene svoj etos u koji ulaze i pristup medijima generalno, kaže Veran Matic, glavni i odgovorni urednik i predsednik Upravnog odbora medijske kuce B 92, koja danas slavi jubilej – 20 godina postojanja Radija B 92. Umesto o istorijatu i secanjima na pocetke, sa Maticem razgovaramo o aktuelnim problemima, a pre svega o napadima na ovu kucu. U delu izveštaja OEBS-a navedeni su, na cetiri strane, svi fizicki i verbalni napadi na novinare ove medijske kuce, pritisci, pretnje i napadi na imovinu u poslednjih godinu dana, tacnije od 17. februara 2008. do 23. januara ove godine.
Poznato je da su nastanak, delovanje i razvoj Radija B 92, a kasnije i ostalih clanova medijske porodice B 92, neodvojivo povezani sa burnim dogadajima u Srbiji tokom devedesetih, ali i u periodu posle demokratskih promena. Ubrzo po osnivanju, 15. maja 1989. godine „devedesetdvojka” je postala jedan od retkih slobodnih medija u Miloševicevoj Srbiji, dok je za vreme istorijskih previranja u društvu (9. mart, demonstracije 1996/97, 5. oktobar), bila ne samo puki izveštac, vec i aktivan ucesnik dogadaja. Kao posledica ovih aktivnosti, Radio B 92 je nekoliko puta bio zabranjivan, pa je program morao da emituje „gerilski” iz privatnih kuca i stanova.
Apsurdno je, stoga, da medijska kuca B 92 i danas doživljava napade i to sa raznih strana.
Gostujuci juce u emisiji „Kažiprst”, procitali ste samo deo spiska napada i pretnji kojima su izloženi novinari B 92. Ocekujete li da neko u državi reaguje?
Postoje sporadicne reakcije. Pravna država ne funkcioniše. Policija nas je cuvala nekoliko meseci, ali rec je o tome da se iskorene sistemski problemi koji omogucavaju grupama i pojedincima da cesto otvoreno iznose pretnje i da pokušavaju nasiljem da onemoguce slobodno informisanje. Cesto i politicke elite koje se deklarišu kao poštovaoci slobodnog i nezavisnog informisanja, kao pobornici istraživackog novinarstva – kada postanu tema ili se nadu u prostoru preispitivanja njihovih aktivnosti i rezultata – postaju veliki kriticari takvog nacina rada medija i novinara. Jedan od stalnih fenomena koji krasi B 92 jeste kombinacija respekta i osporavanja vrednosti i principa koje B 92 zastupa. Usudio bih se reci da se politicke i one druge opcije približavaju i udaljavaju u odnosu na B 92, što je jedna od naših najvecih tekovina. Ne naginjemo ka opcijama vec je situacija obrnuta.
Izjavili ste u „Kažiprstu” da je u Miloševicevo vreme moglo da vam se desi samo da vas ubiju ili zatvore, a da danas prakticno napadi mogu da stignu sa svih strana?
Danas ne postoji jedan jedinstven centar moci vec ih ima jako puno i najopasnije je što svi oni predstavljaju kombinaciju najrazlicitijih grupa okupljenih oko zajednickih interesa, uglavnom ekonomskih. Stoga, kada doživljavate napade za jednu temu, oni dolaze iz razlicitih pravaca: politickog, ekonomskog… a ekstremisti to koriste i nastoje da kroz direktno nasilje ostvare neke svoje bolesne ideje paljenja zgrade a odnedavno cujem i da se priželjkuje da se zgrada zabetonira kao sarkofag cernobiljski. Teško je boriti se protiv takve „hobotnice” koja je u Miloševicevo vreme imala samo jedan krak.
Vaš stav je da danas medije ureduju više direktori marketinga nego urednici. Kako B 92 to rešava?
Najcešce se kao oblik pritiska koristi uskracivanje ili smanjivanje budžeta za oglašavanje ako se dirne u interese odredene interesne grupe ili korporacije ili politickog centra kojem pripada vlasnik neke kompanije ili tajkun ili jednostavno produžena ruka nekog politickog interesa. Zbog toga se urednici najcešce obracaju direktoru marketinga i procenjuju da li se sme dirnuti u neku kompaniju i koliki je budžet koji se troši pa se tako procenjuje šteta. U B 92 vodimo racuna o našim poslovnim partnerima sa kojima postoji jasan dogovor da uredivacka politika nema veze sa marketingom, a svako od njih ce dobiti priliku da kaže svoju verziju i iznese cinjenice u programima u kojima se pominje neki od mogucih problema vezanih za tu kompaniju. Takode, na vreme se obaveste o tome da istraživacki tim radi na temi i da bi bilo u zajednickom interesu da se dobije što više relevantnih informacija. Neko to iskoristi a neko ne. Jedino cije mišljenje nam je važno pred emitovanje programa jeste mišljenje našeg pravnog advokatskog tima i našeg unutrašnjeg i univerzalnog kodeksa. Mislim da do sada nismo izgubili nijedan proces upravo jer smo vodili racuna da budemo fer i da baratamo cinjenicama i dokazima.
Gordana Popovic