Jodlovanje ili jotovanje

Nekoliko nedelja unazad pokušavam da obuzdam sebe u nameri da sve ovo zapišem. Naravno na kraju sam popustio onoj svojoj, možda “mračnijoj” polovini pa čitajte ako imate volje.

Obuzima me lagana jeza i tu i tamo histeričan smeh na opštenarodno prihvaćenu pojavu poslednjih par godina. Gledam svo to bezuslovno, bezgranično i nerealno veličanje Evrope, sve te izjave, poredjenja i ubedjivanja. Slušam kako se komentariše i sve trpa u isti koš bez imalo razmišljanja i analize.

evropa.jpg

Da Srbija mora u Evropu …

Moramo kažu postati to što nismo pa će od tog dana sve biti divno, prelepo … rečju, zauvek zaboravljeno – kao kakav ružan san. Naravno da je to ispravno razmišljanje i “da se mimo Sveta ne može” ali ima tu nešto što meni ipak malo “smrdi”?
Ukoliko me moć zapažanja i pamćenja ne vara, najjači Evropski promoteri kod nas su upravo oni koji su u Evropi bili pa su se iznenada vratili preuzimajući na sebe sav teret, rizik i eventualne posledice po sebe, u toj bespoštednoj borbi za demokratizaciju i opštu dobrobit. Pričaju priče u koje ponekad i ni sami ne veruju a kada uspeju da se dokopaju kakve bolje pozicije kradu, lažu ili jednostavno otimaju …

Oni sa drugačijim političkim opredeljenjem i stavom su tek posebna i mnogo tužnija priča.
Evropu treba prihvatiti i pridružiti joj se samo ukoliko smo spremni da zaboravimo zauvek vekovne zablude koje su nam usadjene kroz vekove. Zablude o svakojakim zaverama i nepravdama, junaštvima i nebeskim karakteristikama treba zaboraviti kao i to da je moguće samo “odlaziti na posao”, folirati i filozofirati pa sve tako dočekati penziju …
Moramo se naučiti radu odgovornosti, samokritičanosti i iznad svega toleranciji ali i pokušati da zaboravimo na igre na sreću, kladionice i svakojake druge prevare koje su “stigle” i u Evropu što najbolje govori o tome kakvo je stanje … (barem sudeći po broju uplata i premijama)
Teško je uopšte i pomisliti na to da ćemo sa ovakvim razmišljanjem, politikom i navikama išta postići čak i da nas nekim čudom i prime u svoje redove a i čemu to uopšte. Dobrom organizacijom, radom i zalaganjem se može postići sve pa makar nikada i ne postali deo te družine. Sa druge strane narod u Srbiji nije spreman za takav izazov a rezultati privatizacije, ekonomska politika i opšte stanje u Srbiji govori u prilog tome. Otpuštanje radnika, zatvaranje fabrika i nerentabilnih preduzeća su samo početni stadijum i svakako neće na tome završiti.

Evropa je daleko od sna koji se prezentuje i servira našem narodu od strane medija i nekih političkih stranaka ali i uz veliku pomoć “dijaspore”. Otvorena i iskrena priča o tome kako većina na zapadu živi šta i koliko mora da radi bi narušila njhov mukom stican rejting koji se kod večine može videti samo prilikom boravka u zavičaju.euromilions.jpg

Treba se opredeliti za jodlovanje ili jotovanje, zauzeti stav pa krenuti dalje. Politikom toplo – hladno niti smo niti ćemo igde stići. Dosadašnja politička praksa je dovela do stravične i kritične polarizacije u narodu koja pomešana sa sveopšim nezadovoljstvom može imati katastrofalne posledice.
Imamo one za i one protiv, ali da sve bude mnogo interesantnije imamo i one kod kojih je osnovni motiv inat …
Pisao sam jezikom koji smatram najjednostavnijim i najprikladinijim – kako bi svi mogli razumeti bez želje da donosim zaključke već da bi malo prodiskutovali o mom tekstu. Koliko sam uspeo da zaintrigiram sve one koji misle da je sve to zaista drugačije ćemo uskoro videti.

Jedan komentar

  • misko

    21. oktobra 2007. at 13:38

    Posto ja dosta pratim politicka desavanja mogu vam reci da mnogi ljudi spominju ulazak u EU a zapravo nemaju pojma sta je to. Pitas ljude da li si za ulazak u EU, oni ti kazu da jesu, a kada ih pitas sta je to EU i sta ima donosi vecina nema pojma. Ja nemam neki stav prema ulasku nase zemlje u EU. Mada sam vise protiv nego za. A sada cu vam reci i zasto. Nisam zbog toga sto ce nam EU odredjivati za vecinu projzvoda koliko cemo proizvoditi.