Ja sam lud …

Već više od godinu dana pričam najbližim prijateljima i saradnicima da se uskoro vraćam u Srbiju i to u moj prljavi, smrdljivi i zagađeni Bor.
Odlučio sam evo, da to i javno napišem Niko od njih informaciju nije prihvatio zdravo za gotovo a i kad bih uspeo da ubedim sagovornika da sam zaista sve precizno isplanirao i smislio kao i da je moja odluka definitivna,  najuobičajeni komentar je bio: “Ti si lud …”
Ne sećam se tačno ali prvi put sam to saopštio oko dočeka nove 2008 godine.

U Evropu sam krenuo sa skoro 40 godina i prve tri godine naravno radio najteže poslove sa momcima mladjim po deset i dvadeset godina. Trebalo je održati se tada i i bezbroj puta sam razmišljao o motivu i nagonu koji me je terao dalje, a možda bi ipak bilo bolje da pročutate sve po redu, pa da to sad ovde ne komentarišem

Otišao sam razočaran Srbijom a vratiću se razočaran Evropom i ustupiti svoje mesto mlađima koji svkodnevno sanjaju o tome da se nekim čudom nađu tamo, t.j. ovde, ubeđeni da bi na taj načlin sve svoje probleme rešili. Neću to više komentarisati. Ostaviću svakome od njih- Vas, da na svoj način “sažvaćete” niz tekstova koje ću napisati o najlepšoj najuređenijoj i najbogatijoj zemlji u Evropi i nama koji smo bili ili smo još uvek na tom čuvenemo privremenom radu u inostranstvu.

Moja želja je da pomognem, da pametni shvate a belsavi poveruju bar na trenutak da sam ja pogrešio, pa da ne pogreše oni. Eventuelna materijalna dobit ne može nikad nadoknaditi ono što možete izgubiti a izgubiti možete mnogo više od svih para ovog sveta.

Tekst je u završnoj fazi i objaviću ga u nekoliko natavaka. Čitajte pažljivo i nadam  se iskreno da ćete uvideti da nisam lud – ni malo. Samo mi se malo sve to smučilo. 🙂

Vaš Borsky

13 Komentara

  • darko

    26. januara 2009. at 02:39

    Nisi ti lud… samo imaš mnogo veliki, khm khm, mud (jbg – edituj ovo, al to je jače od mene), za razliku od mnogo nas koji su sedeli skrštenih ruku i kukali nad sudbinom. Naravno mnogi su želeli i trudili se ali nisu uspeli iz milion opravdanih razloga, i time ne želim nikog da uvredim. Znamo svi ko nam je i kako krojio sudbinu – uglavnom. Lično mislim da je dobro što si se bar ti “izvukao” na vreme odavde i želim da još više postigneš i da ti bude mnogo, mnogo bolje.Ali na ovaj potez povratka ne verujem da bi se iko usudio. E tu neka se ljuti ko god hoće ali nema nas koji imamo takav m..

  • borsky

    26. januara 2009. at 07:07

    Svako vreme i svaka odluka od čoveka traži određenu snagu i mu.. t.j. zdrav razum. Moje postupke je možda bilo shvatiti u datom trenutku ali su se kroz vreme pokazali kao ispravni.
    Nadam se da će to i ovog puta biti tako.

  • Charolija

    29. januara 2009. at 15:28

    Srbija je zemlja lopova, prevaranata i raznih klovnova, rekoh jednom i stojim iza toga. Ovde ništa ne valja i sve je odavno otišlo u …! Ne mogu više da slušam šta samo baljezgaju, pa zato i ne slušam više. Ne mogu više da ih gledam, pa ih zato i ne gledam, da govorim nemam kome, a i nerviram se kada o tome pričam. Ako čovek ovde hoće da ostane normalan, onda je ovo jedini recept. Praviti se lud i nezainteresovan.

    Sa druge strane Srbi misle da je Evropa “šarena” i lepa kao što nam je ovde predstavljeno. Niko ne govori o tome kakvo roblje tamo živi. Ne mislim samo na naše ljude tamo. Tamo su i njihovi građani obično roblje. Znaš kad upregnu konja, pa mu stave ono na oči da može da gleda samo u jednom pravcu, kako ga okrenu. Tako ja vidim Evropu u kojoj sam bila, pa ne pričam na pamet.

    U centru jednog evropskog grada stoji (kao saobraćajni) znak upozorenja. Nacrtana kiša, a ispod otvoreni kišobran. Tumačim ga “ako pada kiša, dragi građani debili, obavezno nosite kišobran!” Možda i kažnjavaju ako pokisneš, to već ne znam.

    Dragi prijatelju, i ako u ovoj našoj Srbiji ništa nije kako valja i ako je svima pao mrak na oči i ako je sve veliko sranje, neću ti reći da si lud ako se vratiš. Ništa manje nećeš biti lud, nego što jesi u toj zemlji, u kojoj god da si.

    Smuči mi se tako ponekad sve, pa poželim da odem i ja negde odavde, ali kad pomislim samo kako bi me tek tamo “jahali”, odlučujem da ostanem ovde, a da u Evropu i svet samo idem na proputovanja.

    Kada stvarno budem odllučila da odem, otićiću na selo. Srpsko selo je temelj svega. Posadiću šljive, zasadiću vinograd, kupiću kravu i ovce, napraviću povrtnjak, renoviraću staru dedinu kuću, nabaviću i konja da ga jašem, jer konji su za jahanje, a ne ljudi. Ozbiljno ću da razmislim da i ja odem odavde, pa neka kažu da sam luda.

  • borsky

    30. januara 2009. at 07:58

    @Carolija sve o čemu pričaš, a vidim da dosta toga znaš, ću napisati u tekstu koji ću objaviti ovde u par nastavaka tako da ti neću odgovarati na komentar detaljnije.
    Hvala ti divnom komentaru i podršci.

    Zemlja hronične krize, klovnova ali i klanova ali ako neko misli da je to samo kod nas- onda je u strašnoj zabludi.

  • mile

    12. januara 2010. at 10:21

    Borski (bez onog zapadnjackog y),veoma je mudro izvuci dobit iz dva gubitka,kad si odlazio -tada si bio hrabar,junacina,imao si sto neko vec rece m…nisi bio shtrojen,bio si dasa,heroj iz ulice -sam sebi.Sada kad tamo nisi znao,mogao ili umeo da se snadjes,vracas se onima koje si u sebi ,pri ulasku u jutarnji autobus za BGD (mozda) ,nazvao kilonjama ,slabicima,bez m.. da i snage da ucine nesto “bolje “za sebe.Sada kada ti ni tamo ne valja,vracas se sa punim ustima pljucacke da pljujes po njima, koji su ti dali taj fizicki posao (verovatno drugo nisi znao da radis-hocu reci ne rintaju tamo svi) a nisu morali ni taj posao da ti daju.Vracas se opet iz razloga znanim samo tebi i SAM SEBE predstavis kao M…nju,heroja opet, koji sada ima m… da napusti jos jedno djubriste i vrati se starom djubristu (tako ga ti nazivas)-Boru.Slusajuci tebe ,ceo svet je djubrana-i ovde i tamo,i onamo.
    U najmanju ruku Borski nije fer da to cinis zbog onih koji su ,dok si ti ziveo na zapadnoj socijali (mozda) ovi ovdasnji umirali i jos umiru od posledica gladi,arsena,pa ako hoces i zlata.Otrovani.Pozdrav

  • Borsky

    12. januara 2010. at 12:44

    Ne znam koliko sam umeo ili znao ali očigledno da ti Mile nemaš svoje PRAVO ime a ni meil adresu. Ovu koju si otvorio da bi mogao ovde da komentarišeš i to pre par minuta i koju najverovatnije više nećeš koristiti govori samo o tome koliko si mudonja.

    Sa ljudima bez imena i adrese ne umem da pričam a “vraćam” se zato što sam uradio ono što sam imao nameru da uradim. Nikad nisam bio na nikakvoj socijali a ne pljujem nikada one sa kojima sam radio – naprotiv sa svima još uvek sarađujem i družim se i očigledno je da ovi tekstovi nisu na tvom “intelektualnom nivou”.

    Pokušaj sa nečim lakšim. Recimo kreni od žute štampe- tamo ćeš naći brdo istomišljenika sa naglašenim talentom za rekla-kazala.
    Ukoliko si ti mudonja a ja nisam- predstavi se ili batali te gluposti- nemam vremena za njih, a još manje imam razloga da se krijem ili ičega stidim.

    Ne vraćam se da bi ikome odmagao već pomagao i to sam radio sve vreme dok sam AKTIVNO bio tamo a i još uvek sam tamo, i na tvoju nesreću uvek ću biti barem 3-4 meseca godišnje jer tamo imam svoju firmu.

    Zaposlio sam nekolicinu ljudi i tamo i ovde, puno ljudi je zaradilo ponešto zavlajujući mom pljuvanju i uvek ću pomoći- pa čak i tebi jer očigledno da ti je pomoć potrebna.

    Lupetanje i prozivanje bez ikakvih argumenata neće ti doneti ništa, pa se predlažem prihvati kakvog posla. Za sat vremena- koliko je potrebno da registruješ meil adresu, verifikuješ nalog i napišeš ovoliko gluposti u samo par rečenica mogao si zaraditi neki dinar. Ovako… ništa. 0(nula)

    p.s. Veoma mi je žao što tamo daleko odakle šalješ ove redove sa sasvim nepoznatim razlogom i namerom i u visokorazvijenoj sredini nemaš pametnija posla- a to ipak sasvim dovoljno govori o tebi. Znaš šta, odeš lepo pa se umiješ ladnom vodom – ledenom. Vredi to ponekad.

  • mile

    26. januara 2010. at 10:27

    Hotmail nisam ja izmislio i ne vidim razloga zasto ga nebi koristio.Ime mi je Mile a “milekitik” je ime kompanije-partnershipa koju vodim vec nekih 8 godina.Uz rad sam uspeo da odradim nostrifikaciju diplome.Bilo je naporno ali se na kraju isplatilo.Istim stopama idu i sva tri deteta i ako bog da za dve godine ce na zidu biti 5 diploma.Toloko o meni.
    Ukratko i zavrsno -neko ko ima firme “i tamo i ovamo”,je u najmanju ruku licemer kada ,ponavljam opet,sa ustima punim pljuvacke,priprema mladje citaoce na pljuvanje po istoj toj Evropi koja mu je “otvorila ” firme “i tamo i ovamo”.I nemoj ono “na tvoju nesrecu” jer ne marim za kameleone (osim one prave) kao sto si ti.
    A posao mi je veoma pametan,jer hocu da zastitim mladje citaoce i upozorim ih na nadolazece licemerje .Ustvari,sada vise i nisi u prednosti u odnosu na te kojima hoces da solis pamet .Svako moze da putuje Evropom a i dalje.A ti nastavi sa svojim “humanitarnim ” radom.Bog ti pomogo

  • Borsky

    26. januara 2010. at 20:52

    Rekoh već, a nikako ne volim da se ponavljam.

    Sa anonimnim visokoobrazovanim svetskim biznismenima ne pričam dok se ne predsatave. Takav je red. Divno je to što će biti pet diploma- čestitam.. Želim ti kao i tvojima svako dobro.

    Ovo je blog a ne preki sud ili kontraobaveštajna kancelarija ali eto obavestio si i upozorio mlade iako si bezimen i pomalo nepismen za sve titule koje poseduješ ali neka posetioci i čitaoci ocene sami. Divno je to što ti je posao pametan- to me posebno raduje.

    p.s. Otvori sebi blog pa se lepo prazni tamo, bavi se zaštitom mladih koje ja želim da upropastim zato što im preporučujem da budu oprezni, da nikada ne izadju svoju zemlju za papire, diplome i kredite klojima izgube sve – pa i same sebe na kraju i piši, piši što više. Pazi na zareze, razmake izmedju znakova interpunkcije i stil i temu. vežbaj- trebaće ti.

  • mile

    1. februara 2010. at 10:40

    Hvata te nervoza
    -da nikada ne izadju svoju zemlju -sta je to?
    -….kredite klojima,,, -a sta je pa ovo ?
    Pazi sada omladino moja :prvo izaberes sta ces da radis,platis strucno lice da ti uradi analizu,i ako je OK uzmes kredit i pocnes biznis.E kad pocu da dolaze pare na racun a ti prvo platis sve racune,platis dobavljace,namiris drzavu u kojoj zivis,platis taksu i ono sto ostane je tvoje-e onda uzimaj kredite koliko ti volja.I jos jedan izdatak-plati radike na vreme E tek sada je tvoje -onoliko koliko je ostalo a ne koliko ti treaba.E draga moja omladino ako radis posteno i po pravilima igre,nema problema.Nisu tamo svi babaroge.Ima djavola ali ima ih i ovde.Samo posteno i nista mi se ne plasite
    Ovo mladima,sto ti rece,da sami presude,ne o meni neko o kreditima,
    I ostavi se zareza i interpunkcije ko jos ima vremena za to.
    a za zbogom,dusu proda onaj ko mora.Cao nema vise.Pozdrav od cika Mileta