Pokušacu da budem što orginalniji u citiranju kratke priče koju sam čuo od gospodima Kapora.
Gazda je poslao slugu u grad kako bi na lokalnom bazaru zavrsio osnovne poslove vezane za njihov biznis…. medjutim sluga se brze nego što je to bilo očekivati vratio sav preplašen ….
Na pitanje gazdino, zašto je to uradio samo je odmahnuo glavom i rekao da je tamo video smrt dodavši: „Gazda ja sad odoh u Samaru i nećeš me više videti“….
Naravno gazda je sav izbezumljen , izgubivši odličnog radnika požurio na taj isti bazar (pijacu) i pošto ugleda smrt upita je: „Zašto si mi uplašila slugu“ na šta smrt odgovori… „Ne, nisam ga uplašila, samo sam se iznendaila što ga tu vidim, kad znam da sa njim imam sastanak noćas u Samari“….
2 Komentara
janavi
27. februar 2007. at 18:30Uh, sluga će TEK da se iznenadi 🙁
borsky
27. februar 2007. at 23:38…Da Janavi, njega tek čeka iznenadjenje i mada sama pričica po sebi nosi svojim završetkom u izvesnom smislu iznenadjenje, ono tek treba da se desi ako se to uopšte može nazvati iznenadjenjem. Mnogo puta sam razmišljao o tome koliko je u stvari smrt nešto što se ikako može spoznati… smrt je smrt kao i iznnadjenje posebna neponovljiva i nažalost orginalana…. 🙂