Nisam baš  sa preteranom pažnjom pratio medije zadnjih par nedelja.

Razloge uglavnom znate, ali nije mi bilo potrebno mnogo vremena da vidim šta se, kako i zašto dešava. Međutim neću Vas taksativno obaveštavati o aktuelnostima iz regiona, za to postoje tačno i precizno određena mesta na net-u, pa da ne gubimo vreme uzalud.

Poslednju radnu nedelju u aprilu započeću svojim nevažnim zapažanjima koja i da znače nešto u sveopštem beznađu i mrzovolji, ne bi izazivala veću pažnju, osim vas nekolicine koja prati sve moje javne zamerke, kritike i ocene na račun imaginarnog neprijatelja a to je vreme i prilike u kojima imamo (ne)zadovoljstvo živeti.

Pošao sam iz Srbije i Bora par dana posle posete ministra Dinkića velikom rudniku.  Sasvim je lako proveriti šta sve na mom blogu piše o ovom ekonomskom magu pa ću to ostaviti vašoj radoznalosti ali način na koji je poseta obavljena, izveštaji i svi prateći dokumenti koji se nekim čudom imputiraju ili bolje reći involviraju u medije posle ovakve posete jasno nam govore da je to tek puka kampanja za slamčicu spasa prikopčanog ministra.

Po dolasku u ekološku državu, Crnu goru prvo sam „morao viđeti“ junački dvoboj Milo – Nešo u skupštini. Šta da vam o tome kažem što već sami ne znate. Gomila optužbi, vešto sročenih formulacije odbrane iz drugog tabora, i golicavih konstatacija iako na prvi pogled deluju sasvim drugačije i vezane za čojstvo i junaštvo, nisu ništa drugo nego uveretira i priprema naroda za izbore. Znači opet kampanja.

Na Hrvatskom nacionalnom kanalu HRT po dolasku u Split dočekala me je vest o senzacionalnim merama Vlade Republike Hrvatske i premijerke Kosor. Koliko god da je hrabro i neophodno preseći već jednom stanje i zauzeti ispravan stav ne dajući narodu lažnu šarenu lažu-ipak mislim da je premijerka posegnula suviše radikalnom rezu, jer već prvih nekoliko dana mi daćju za pravo u konstataciji da je ipak veći broj nezadovoljnih i da će ipak „opanak“ po sred čela lupiti one koji su mu dozvolili da u ekonomiji i politici zauzme jedno od najvažnijih mesta.

Po svemu sudeći šargarepa više nije na kanapčetu i diluju je i zavaravaju na prefinjeniji i mnogo pristupačniji – u obliku privlačnog i kvalitetnog đusa koji je uz to zdrav i organizmu preporučljiv, a od soka ponekad zaboli i stomak.

Kratki presek koji nadam se dovoljno govori o mojim impresijama završiću još jednim zapažanjem vezanim za novinarstvo ili medije- šta god da pod time podrazumevate.

Ukoliko pažljivije pogledate medije i dnevne vesti, barem što se Srbije i internet izdanja  tiče, lako možete zaključiti da skoro 80% vesti počinju ili sa „vlada Republike Srbije“ ili „Ministar za to i to posetio je …“   mada periodično je tu i naslov „lokalni izbori“ ….“.

U ostalih 20% najprisutniji je dosije „Šarič“ koji radi na dopunskom edukovanju kriminalom još neobuhvaćene populacije, pa zatim dinar sa svojim vrtoglavim usponima i padovima od po 0,005 – 0,009% plus-minus,. U stopu ga slede sportski podvizi -ukoliko ih ima i „Ubijen taj i taj…“ uz ostale vandalizne kojih je na pretek. Ostali prostor zauzimaju rekla-kazala ekskluzivnosti sa „Farme“ i „Velikog brata“, zdrvastvene tegobe i seksualna opredeljenja visokih funkcionera ministara i rukovodioca i tome slično.

Radnika, studenata, intelektualca i istinski vrednih izveštaja i tekstova o njima,  gotovo i da nema. Kažu da je to nešto što nikoga ne intersuje i jednostavno ne „prodaje“ vest.

Zato nam je, dame i gospodo tako – kako nam je. I treba. Sve dok se ta vest bude morala prodavati kako bi se od tih para isplaćivale plate, stvari se neće izmeniti i ne treba se čuditi totalno poremećnom sistemu vrednosti koji nažalost vlada među mladima.

p.s. A čovek je mlad dokle god se tako oseća.