Radujem se kao i svako normalan u Srbiji, a takvih nadam se, još uvek ima.
Radujem se zbog onih koji će najzad moći da putuju a tugujem zbog onih drugih koji neće imati čime, pa im sam čin ukidanje viza neće mnogo pomoći, iako se i oni podjednako raduju. Ne bih komentarisao zlurade reakcije u vezi dela predloga vezanog za status građana sa Kosova i metohije, i onog drugog dela koji govori o preostala četiri neispunjena uslova, ali … teško je nama ugoditi – teško.
Ipak strahujem, više onako po inerciji, da i ovo ne bude jedna od velikih podvala „sa elementima“ već toliko pominjane šargarepe i nekakvog kanapa.
Ukoliko grešim unapred i unazad se izvinjavam uvaženom Evropskom parlamentu i ostalima po redu spisku, a dotle evo i mog „grafičkog komentara“ .
Jedan komentar
Pingback:
29. septembar 2009. at 08:20