U ovoj godini radim mnogo više. Neko svoje „kao“ slobodno vreme provodim gledajući okolo u nameri da ponešto naučim ili barem upamtim. Doduše sve to ide malo teže ali trudim se … To je naravno zbog toga što prvo, malo teže pamtim poslednjih par godina, a drugo, pa čak i da nije tako – ne znam šta bi bilo vredno toga.

Čini mi se da je godina počela masovnim pojeftinjenjima. Da , da,  pojeftinjenja. Jeftiniji dinar, jeftine i loše režirane skupštinske „predstave“, jeftino prepisivačko novinarstvo, jeftini spoljna i monetarna politika … jeftine šale i podmetačine … prodaja Srbije na svim poljima po neverovatno povoljnim uslovima. Problem je i bruka samo što nas ne prodaju drugi, što sad kad nas niko ne ucenjuje i ne kinji to radimo  sami sebi.

Uništavanje svega vrednog je izgleda privedeno kraju pa se sad polako, blago ministru za ekonomiju i regionalni razvoj prodaje u bescenje. Ipak ostavimo to, ništa novo, što bi rekli novinari – nije vest. Problem je što narod i novonastalu situaciju prihvata sa lakoćom i bez vidnijih znakova negodovanja.

Izgleda da nam je još i dobro jer se nekako nemeće zaključak da ni „ovi“ nisu bezobrazni ni lopurde koliko mi to možemo da podnesemo bez ikakve reakcije. Nazdravlje nam.

Ma nema veze, idemo dalje