Za zaboravne, nudim podsetnik o nastajanju i trajanju hranilice zla
Ko hoće da se gradi anđelom, postaje životinja, Blez Paskal (1623–1662)
Deo naših političara i deo srpske intelektualne „elite“ mudro je smislio novi srpski brend, hranilicu zla. Njome je nahranio anđelčiće kako bi imali snagu, a ne pamet, da razbiju viziju oplemenjenog prostora Beograda i zatru klicu kulture. Šta anđelčići znaju šta je kultura sopstvenog naroda. Hranilica zla, besa i nemoći prepunjena je sa tribine i slikala je finalnu sliku onih koji su vodili, koji vode i koji će voditi srpski narod. Praviti se nem, a u suštini to ne biti, razorno je delovanje politike kojoj je potrebna edukacija da shvati da naciju predstavljaju sport (zastava i himna) i kultura. Ali, duboki su koreni, kratko je pamćenje i neuništivi su recidivi u želji da ne budu uništeni. Za zaboravne, nudim podsetnik o nastajanju i trajanju hranilice zla.
Kada su, na kraju Drugog svetskog rata, „prosvećeni oslobodioci“ druga nam Tita pobili obrazovane i bogate Beograđane (ne tajkune), a beogradska mladež poslata da izgine na Sremskom frontu, bio je zarobljen fašistički general Ler. Prema svedočenju našeg prevodioca, „oslobodioci“ su mu postavili nesuvislo pitanje: „Zašto je bombardovana i uništena Narodna biblioteka Srbije“? Iznenađeni Ler je objasnio notornu istinu: „Da se zatre svaki, relevantni, podatak o srpskom narodu.“ Anđeli srpstva pod pojmom „biblioteka“ podrazumevaju izbor bejzbol palica.
Za svekoliku vlast vrlo je važna rampa koja predstavlja branik prema obrazovanju naroda. Rampa se spušta, i sa druge strane ostaje neobrazovani deo populacije kao geto za manipulaciju. To je „pejsaž“ u kome radikalizam uživa i nudi hranilicu zla kako bi se njen sadržaj progutao, bez žvakanja, kao nafora!
Kada su vidoviti muzičari u julu 1992. godine organizovali petnaestominutno klečanje da zamole Slobu da se mane vlasti, vojvoda je, kako se navodi u feljtonu Gradimira Nalića (list „Danas“ od 14. avgusta 2002), a pod naslovom „Lista izdajnika“, ispisao sledeću istinu: „Vojislav Šešelj, omiljeni opozicioni vođa predsednika Miloševića, izjavio je javno u republičkom parlamentu, kako, po njegovom mišljenju, beznačajne kompozitore koji su učestvovali na mitingu klečanja radi ostavke predsednika republike treba ostaviti bez plata i poslati na njive, a kada prođu ova burna vremena, mogu se vratiti na svoja radna mesta da sviraju, kako to već narod kaže, kome… Na ovu izjavu niko od poslanika, ni onih koji su predsedavali, nije reagovao.“
Besramno u svakom nastupu, a u ime naroda, radikalizam se krsti, neko im je dobacio kako se to radi, i uvlači crkvu u svoju korist. Osveštavaju svoja „carstva“, odlaze kod patrijarha, tobož, po njegovo mišljenje, uz obaveznu posetu Hilandaru.
Gospodo, vama očigledno nije jasno da nije moguće bit hrišćanin i zagriženi nacionalista, koliko god sam ubeđen da se samo tako predstavljate zbog prođe kod neprosvećenih koji vas slede. Između hrišćanina i nacionaliste zjapi ponor. Jedno je biti sin krvi i zla, a drugo je biti sin Duha svetog. Novi zavet u pogledu navedenog ne ostavlja nikakve nedoumice. Da li bina i anđelčići znaju šta je Novi zavet? Ne, radujete se ognju koji je zavet progutao, kako biste nesmetano držali mrtvu stražu nad hranilicom zla.
Zoran Hristić
[objavljeno: 08/08/2008] Politika online/ Pogledi