Hoklica – naša stvarnost

O sporazumu, datumu, pregovorima i narodu Kosova / Srbije i …

Neću pomenuti ništa od onoga što očekujete. Ne. Porediću otpor Srba sa Kosova rezultatu pregovora i sporazumu, jednom pričom, našom – istinitom.

Kao i veliki deo mladih borana sam sa svojom porodicom živeo u “Samcu” (objekat sa velikim brojem smeštajnih jedinica malo većih ili manjih od garsonjere.) Po prvoj zamisli to je trebalo da bude privremeni smeštaj mladnim bračnim parovima iako su neki od njih već 30 pa i više godina tamo.

Neki su dobili stanove, odlazili, ali nastavili druženje sa nama, – to je nekad bilo sasvim normalno. Dobili su slobodu, (mame i tate- stanari) prostor i dodatna prostranstva za igru (deca) i vidno povećan broj posetilaca koji u prethodnoj situaciji baš nisu primani sa oduševljenjem (porodica, roditelji i “društvo”) Ipak imali su problem – pogotovo u ranom prelaznom periodu.

Saznao sam ga od jednog od svojih “bivših” komšija.

Na pitanje, kako je i šta .. tamo u novom stanu:

“Ma sve je super, samo deca nam se čudno ponašaju.” Na moje pitanje o čemu se radi, reče:

“Mi u u kuhinju, oni u kuhinju, mi u dnevni boravak, oni opet za nama, mi na terasu …… i tako dalje

———————-

Ponekad se drugačija (možda i bolja) organizacija života, posle niza godina muka, tegoba i nepravdi teško prihvata. Takav smo narod. Ko navikne na ‘oklicu, nikakva fotelja mu je ne može zameniti.