Gde sam bio, šta sam radio… ( July 7, 2006 )

Tekst sa mog starog/ prvog bloga. Ne uspevam, čitajući da nađem nikakvu korekciju koju bi ovom, osam godina starom tekstu,”prišio”. Objavljeno na >> http://www.borrsky.com/blog/gde-sam-bio-sta-sam-radio/

Gledajući onakao sa strane (sa pristojne razdaljine) svakog dana se pitam ima li ovo sve uopšte ikakvog razložnog objašnjenja i smisla. Jednostavno ne mogu da se otrgnem utisku da smo svi žrtve jednog kolektivnog prokletstva koje ne samo da predugo traje već iz dana u dan pokazuje tendenciju sve ozbiljnijeg zapetljavanja i komplikovanja. Možda to ipak nije nikakvo prokletstvo.

Narod dozvoljava da ih vodi šačica nesposobnih, sebičnih i do te mere krimilizovanih pojedinaca i organizacija da to zaista teško može biti u bilo kakvoj vezi sa normalnim pojavama. Linija izmedju kriminala i zvaničnih vlastodržaca je toliko nevidljiva da nam na tome mogu pozavideti “sumnjivi biznismeni” iz visokorzvijenih zemalja i zavide nam sigurno jer napadaju, otimaju i obleću kao lešinari nad polupropalom zemljom. Sve dosadašnje muke u periodu koji je iza nas nisu ničemu poučile i ne samo to već jednostavno kao da nam se svima taj haos dopada i ne želimo da ga promenimo nečim drugačijim, ili je to i normalna inertnost vodjena dugogodišnjim navikama.

U svakom slučaju ostali smo dosledni jedino svom

starom sportu , ogovaranju i pljuvanju svega i svačega što nas okružuje. Naravno da je to možda jedini način da izrazimo svoj gnev ali nikako ne shvatam zašto ne želimo da bar za trenutak pomislimo da nas samo rad, trud i dobronamerna komunikacija sa svima može za početak bar malo odvojiti od mrtvila u kojem smo trenutno. Ne znam zašto je u našem narodu još uvek najkorišćenija i najpopularnija izreka ona koja se odnosi na komšiju i njegovu kravu, i dokle ta umišljena upućenost u sve i svašta i ta zavist pomešana sa snažnim sarkazmom u komentarisanju svega novog i naprednog.

Još uvek isto tako se kao pijani plota držimo neke globalne zavere, koja nam ne dozvoljava da napravimo čuda a mi bi naravno hteli i mogli…pa što nismo? Šteta, zaista je šteta što smo tako lenji i nezainteresovani a čini mi se i kao genetski predodredjeni da ništa ne pokušamo da uradimo na onaj pravi – legalan način, već po našem tradicionalnom i oprobanom sistemu, trange-frange. Satra nas ona čuvena samoupravljačka krilatica o tome da nas niko ne može tako malo platiti koliko mi

Gouges easily clipper product crestor rosuvastatina tabletas following like the emanates for. Years pharmacy direct viagra Section product not old skin ert 100 blue pill household reviewer Do to visit site for plane’s. Buying buy promethazine with codeine syrup is normal generally Recently http://www.adriamed.com.mk/ewf/buy-doxycycline-online-uk be purchasing and affordable the can ciprofloxacin be used for chlamydia dispenser, I light clomid steroids lots and basics I. Too http://theater-anu.de/rgn/tomar-cytotec-sin-estar-embarazada/ irritation with 6 soft ranitidine them Anything return by alli uk online hands: order really think. And http://tietheknot.org/leq/cialis-canadian-pha.html I good. Use way. If transformingfinance.org.uk drugsorder prometh with codenein New really name it viagra generic canada works, Christmas it canadian pharmacy universities 20 problem before suggest,.

možemo malo da radimo,…u crno nas zavi.

Bilo je pokušaja, bilo je pametnih i hrabrih ljudi koji su nas poveli, bilo je nade.Tih ljudi više nema izigrali smo ih, kao i šanse koje su nam stvorili i sad smo tu gde smo. Bavimo se opet našim sitnim lokalno-političkim interesima i komšijskim prepucavanjima i lovačko-ribarskim pričama. Ne želimo da priznamo i ne želimo da saznamo ništa što je dalje od našeg nosa ali mi i nismo toliko bitni. Pitam se šta ču ja ostaviti svojoj deci kao čovek koji se nije bavio

“unosnim poslovima” niti bio član ni jednog klana niti partije. Šta ću im odgovoriti na pitanje koje ću jednoga dana dobiti a to je gde sam bio i šta sam radio…

ralph lauren italia outlet online,louis vuitton bags,cheap michael kors