Francuska

francuska zastava

U sredu uveče (04.oktobar) sam pozvan da u sklopu jednog poslića odem u Francusku na par dana. Mom prijatelju je bila potrebna pomoć i sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv i pripremio se za polazak. Mada živim  na samoj granici sa Francuskom i bezbroj puta bio tamo, ovog puta je to za mene bilo nešto sasvim novo.

Sledećeg jutra sam rano još oko 5 izašao na ulicu i čekajuči  taksi gledao svitanje iznad grada. Stvarno sam se neobjašnjivo primio na ovaj “izlet”. Našao sam se sa prijeteljem u tačno dogovoreno vreme pa smo njegovim luksuznim automobilom krenuli za Lozanu, Ženevu i na kraju i u samu Francusku. Pričali smo o njegovom doskorašnjem boravku u Saudijskoj Arabiji, još uvek je bio pod utiskom toga. Naravno pročešljali smo i aktuelna zbivanja ali nismo zalazili u detalje jer je njegov stav po nekim pitanjima nepromenjiv  a on je veoma razočaran dešavanjima na prostorima bivše SFRJ a posebno kivan na neke srpske lidere …

Jutro kao stvoreno za neki put,  iz razonode i mada nas je čekalo poprilično posla pričali smo o svemu i svačemu dok smo klizili niz dosadne švajcarske puteve, na kojima je sve tako po pravilu, do bola plastično, čisto i predvidjeno. Ne neću se žaliti na sve to, samo kažem da to ponekad zasmeta i da nam svima koji smo odrasli na teritoriji bivše Jugoslavije uglavnom s vremena na vreme to neodoljivo nedostaje.

Švajcarska je zemlja u kojoj je apsolutno sve predvidjeno, proračunato i iznenadjenja su retka a možda je upravo u tome svemu suština mog podsvesnog radovanja, odlasku iz nje.

Nisam se prevario. U Francuskoj, sam mada je reč granica izgubila svaki smisao, pa i ne znam kad sam i gde prešao, naišao na nešto što me je opustilo zaintersovalo i obradovalo … da da .. obradovalo. Sreo sam ljude sa staromodnim tetovažama na vidnim mestima, video sam opuške i razno sitno djubre po putu i oko njega. Video sam decu koja trče, plaču i deru se … video sam jedan (po meni) normalni svakodnevni život pun emocije i nepredvidivih dogadjanja. Ćuo sam ljude koji se zarazno smeju, i viču dok pričaju, gledao ih kako slasno mljackaju dok jedu , i video kako uživaju u svemu što rade. Naravno nisam prevideo ni predivne francuskinje kao ni gomilu momaka koji voze besne motore bez kaciga i zaštitne opreme . Jednostavno video sam i shvatio gde se nalazim sa nekom čudnom dozom tuge i nostalgije …

Dve noći smo proveli u jednom malom motelu kojem i ne znam ime. Obe večeri smo uz odlične riblje specijalitete slušali lokalni bend koji odlično svira i uopšte zabavlja prisutne. Upoznali smo predivnih francuskinja … o la la.

Povratak u Švajcarsku je bio malo “bolan” i razočaravajući. Francuska je zaista  divna zemlja… ili sam ja preterano opterćen načinom i stilom života koji sam eto nakako sam po sebi prihvatio …

Borsky (pisano 09. oktobra 2006.)