A bre ne znam dal da plačem il’ da se smejem  … sam sebi, za svaki slučaj. Inače, brate bio sam malo na pro-putovanje.  Službeno. Zato se nisam javljao – jer ja sam bre k’o televizija Bor  -vidljiv  samo do Brezonik.
Opet moram da Vam kažem šta sve znam ili šta sam sve čuo – svejedno, pa makar opet otišao na službeni put.

Dok nisam otišao-(tamo na put), ovde je još uvek glavna tema bio onaj glavati što se pojavi  odjednom da nas spašava i otvara nam oči. E baš ti oči više da si nemam ako ovo nije istina. Tamo,  na službenom putu sam sedeo sa nekim macanima koji znaju sve o ovom našem novom samozvanom lokalnom šerifu.
Jedan od njih (milsim na ovi ljudi sa putovanjei koji su mi pričali) kaže da je jedan njegov drugar trenutno negde u EU a njegova sestra bila udata za našeg velikog šerifa, a njen matrori je bio neki opasan Džafer tamo u njihovu palanku. Kažu oterali ga i više neće ni da čuju za njega. E sad dal’ je to ono veza, mislim venčanje- s kojeg je pobegao dok je jadnica imala stomak do zubi – jebem li ga – ne znam i koliko decu imaju isto takođe ne znam.
Dal’ je tačno što mi čovek iz naših krajeva priča da i ovde ima dete al’ da se ponaša mnogo kvarno, i to ne znam. Znam samo da sam lično čuo kako ga proklinju. E sad o njegovoj mamici ne bih da pričam a čuo neke informacije vezane za Centroistok, medjutim ja sm kulturna ciganjski čovek pa ne čitam privatne sms poruke i ne pričam baš svakojake gluposti. Sve to nije toliko važno koliko to da su ovde pre 15-ak dana bili neki opasni momcovi koji traže svoje pare od našeg šerifa. Navodno treba neku firmu da napravi, nešto kao produkcijsku kuću pa sad će izgleda da je da za taj neki dug. Možda je to ovaj sad poslovni put sa kojieg se javio kažu moji cigani sa sve ti pregovori o kojima priča.  A možda ga našli ovi – ma nema pojma.

Čuo sam da ovi momci koji su došli stižu preko granice ali iz vrlo bliske države,  i kažu da su na sve spremni. Ono što sam još čuo da ga mnogi jure za pare ali ne verujem to baš previše, jer on baš dobro zaradjuje i mislim da ima dovoljno para pogotovo što je i ovde u Bor napravio dobar Pazar za kratko vreme, a to baš i bilo na tevelizor …

Međutim nije mi bilo smešno ni što su se oni prepucavali oko emisije na vlaškom jeziku – jok. I neka. Jer kad to usvoje, ja sa moju braću upadam i zaradićemo bar „Nedeljno popodne“ ako ne i više i to na čisti ciganjski jezik – pa čekaj bre nas još malo pa ima najviše.

Vrhunac je što oni evropski šabani kontriraju sami sebi. Onaj njihov iz Beograd im preporuči da usvoje neku odluku a ovi ne glasaju. Isto tako se obrukali i sa onim fondom „Sv. Đorđe“ – pričaju jedno, uradili drugačije.

E, bruka brate ako taj fond služi za ove njihove zajebancije ondak baš jebi ga. A ako su hteli ovog našeg glavnog Džafera da skenjaju, moram javno da im kažem. „E, šabani jedni to se ne radi tako. Čak i ja s moji cigani znam do bolje i kvalitetnije! Ako dobro platite ću vam pokažem!

Kad čovek oće da bude kalif umesto kalifa – svašta se dešava i to je moguće da se desi. Samo –  Džafer umesto Džafera, ne može nikako da bude. Jedini Džafer u gradu sam ja.

Dzafer