Državni (ne)prijatelj

Gledate i slušate svakog dana … izbeći nikako ne možete. Na ulici u preduzeću, na TV-u ili štampi.

Još samo nekoliko dana treba biti jak i izdržati ovo maltretiranje naroda o sopstvenom trošku. Posle toga će, jedni kažu doći posao, dokopaćemo se svakojakih privilegija i zauvek pomaći tmurnu smrdljivu zavesu sa Srbije. Oni još tvrde da ćemo kao punopravni kandidat za članstvo u EU na izborima verifikovati, birajući njih naravno, da broj godina posle kojih ćemu postati ćlanovi iste neće biti veći od deset.

Oni sa druge strane u nemogućnosti da baš oni budu pokretači evropskih integracija i napretka, svoju izbornu kampanju baziraju na prošlosti i emocijama, braneći nešto što je delom i njihovom krivicom izgubljeno, pozivajući se na gusle i junačke podvige sumnjivih predaka. Oni ponosno pokazujući “srednji prst” Evropi ali i mladom pokoljenju prkose svemu pa čak i zakonu gravirtacije, želeći učešće u svemu ali pod nekim svojim uslovima.

Ne slažem se sa tim da će gradjani odlučiti i da se oni pitaju jer posle toliko prilika u kojima su se baš oni pitali ne poravismo ništa – naprotiv. Medjutim se ne slažem ni da je rešenje ostati slepo cervo i to u srcu Evrope i bezorzano prkositi budućnosti sa toliko samouverenosti.

Ipak rekao bih na smom kraju, da moramo uzeti u obzir činjenicu da se kod nas izbori održavaju dva ili čak tri puta godišnje pa će i ovima sigurno biti prišiven “popravni ispit” na kojem ćemo “definitivno” raščistiti sa silama mraka i prošlosti, korupcijom, i ostalim nepopravljivim pojavama pa ćemo opet po ko zna koji put seći, prekrajati i nalaziti neka nova rešenja i nove mogućnosti.

U tim nažalost jednim novim mogućnostima koje pruža zamlja Srbija u protklom periodu demokratije, dodjoh na prag pete decenije svoga života pa neću više da ih slušam a ni da glasam. Postaću osvedočeni neprijatelj države i kao takav sve što se dešava ipak mnogo lakše podneti ….. a koliko vidim to je i u modi …