Ne pitajte me šta ja mislim o tome, ali može se ispostaviti da Ivica Dačić i njegovi budu poželjan partner i za proevropski i za narodnjački blok stranaka
Pise: Glavni urednik nedeljnika „Vreme” – Dragoljub Žarković
Berzanskim rečnikom rečeno, akcijama Ivice Dačića, predsednika Socijalističke partije Srbije (SPS), skače vrednost i lako se može dogoditi da posle 11. maja, datuma održavanja izbora u Srbiji, on bude taj koji će držati u svojim rukama „zlatnu akciju” za sastavljanje vlade.
I najnovija istraživanja govore, mesec dana pre izbora, da se održava ravnoteža nemoći između velikih blokova stranaka, i da bi Dačićevih šest, sedam odsto moglo da vredi mnogo više od tog nominalnog iznosa. Đak generacije, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kako se nedavno sam pohvalio, moraće da pokaže da li je naučio lekciju iz vremena kada je bio mladi socijalista, a posle, kad je primljen u društvo odraslih socijalista, nije, barem javno, pokazivao da se razlikuje od onih koji su već jednom upropastili Srbiju, usput i susede.
Predškolski tečaj položio je uspešno, dajući podršku manjinskoj Koštuničinoj vladi, koja, sa sve G17 plus, nije pokazivala gađenje prema socijalističkim „ranim radovima”, tako da se ova stranka potiho dobro oprala. I da ne idu, ritualno, na požarevački grob, jednom godišnje, gotovo bi se i zaboravilo da su to oni isti.
Ovaj put će izazov biti veći, kao što će biti veća i Dačićeva cena za kooperativnost, bilo da opet bude reč o manjinskoj podršci bilo o ulasku u vladu. Pripravnički staž je odrađen i logično je da će oni koji su ostali verni Dačiću, želeti da se ugrade u strukturu realne moći.
Ne pitajte me šta ja mislim o tome, ali može se ispostaviti da Dačić i njegovi budu poželjan partner i za proevropski i narodnjački blok stranaka. Socijalisti sada, u jeku kampanje, izgledaju nekako privrženiji tom „narodnjačkom” bloku, što je i logično kad se pogleda kakvo im je ideološko i socijalno poreklo glasačke porodice.
Ali, ako ih slušate pažljivo, videćete da se nisu zarekli na bilo kakvu vernost, osim da neće s Nenadom Čankom, kao što ni on, verovatno, neće s njima, pa nema nekih velikih prepreka da se ono što se danas zagovara zaboravi posle 11. maja, što je univerzalno pravilo sastavljanja koalicione vlade, i koje, pravilo, ne važi niti će važiti samo za Dačićeve socijaliste.
Slika sa socijalističkih mitinga izgleda ovako: Dačić, u centru, govori o socijalnoj pravdi, Krkobabić, lider PUPS-a, udruženih penzionera, na desnom boku, kune se u sedu glavu, svoju, da će penzije povećati odmah, a Mrkonjić, nekako sleva – pozicioniranja nisu politička, već scenografska – obećava da će od jednog mosta da napravi četiri, i sve u tom smislu. Tu je, naravno, i Dragan Marković, zvani Palma, koji se već opredelio za evropske integracije svestan da Jagodinu ne može da razvija bez tuđih para, investicionih ili fondovskih.
Đak generacije bi morao da zna da nijedan od ovih ciljeva neće moći da se ostvari bez regionalnih, evropskih i svetskih integracija, jer je dobro naučio, a, nažalost, i mi s njima, da se politika ne može voditi presipanjem iz šupljeg u prazno. Socijalisti su doveli do najvećeg socijalnog raslojavanja u Srbiji, jer su vodili politiku mimo sveta. Penzije su pale na dve, tri marke… Penzioni fondovi su trajno uništeni, kao i mostovi, putevi i sve ostalo što Mrkonjić, nekako, vidi u svom resoru.
Oni su, dakle, uvežbavali suprotstavljanje čitavom svetu, pa je ispalo naopako, osim za one koji su se obogatili dok smo većinski propadali. Ako je socijalistima zbilja stalo do ovoga o čemu govore, oni će se zalagati za politiku evropskih integracija bilo kom bloku da pristupe. Uostalom, pogledajte i ekonomski program Srpske radikalne stranke. Od sedam glavnih tačaka, šest su direktno prepisali od Sanaderovog HDZ-a u vreme kada je ova stranka bila u opoziciji Račanovoj vladi. Hrvati su gotovo sve te tačke realizovali, ali su u tome uspeli optirajući za brz pristup Evropskoj uniji.
U suštini pravi izbor biće napravljen 11. maja kad se završi glasanje.
[objavljeno: 18/04/2008] Politika / Pogledi