Nemali broj ljudi naginje prekomernoj težini. Na pitanje zašto su gojazni, često odgovaraju da su srećni sa kilogramima koje trenutno nose i, poput paljbe , odmah postavljaju kontrapitanje: „Zašto bismo svi morali da izgledamo neuhranjeno i žgoljavo kao manekenke?”.
Tekst: B. Radovanović ; Politika, 26.10.2007
rubrika „Ženska strana“
Odgovor na ovo pitanje je jasan – zato što debljina nije isključivo pitanje skladnog izgleda ili lakšeg pronalaženja konfekcijskog broja, već i ozbiljan zdravstveni problem.
Medicinski, gojaznost je bolest od koje boluje svaka treća osoba razvijenog sveta. Zbog toga se često može čuti sarkastična izreka da dok pola sveta gladuje, druga polovina drži dijetu.
Povećana telesna težina vodi smanjenju otpornosti prema čitavom spektru bolesti – od dijabetesa do srčanih oboljenja, a naučno je dokazano da je prosečni životni vek gojaznih kraći. Pored toga, gojazni ljudi su skloni depresiji, jer se suočavaju sa nizom problema koji su izazvani upravo njihovim izgledom.
Međutim, ubrzano mršavljenje je jednako rizično kao i ubrzano gojenje. Ako je vaša želja i namera da ozbiljno smanjite telesnu težinu onda tom problemu pristupite ozbiljno, što znači obavezno posetite lekara opšte prakse koji će vas dalje uputiti nutricionisti ili dijeto-terapeutu. Oni su ti koji će vas najpravilnije i najstručnije posavetovati, odrediti režim ishrane koji odgovara baš vama. Drastične dijete su isuviše velik rizik da biste se sami nosili sa njima. One su šok-terapija za organizam, nezdrave i najčešće izazivaju kontraefekat. Oni koji se nadaju da će u kratkom roku izgubiti godinama taloženo masno tkivo, veoma brzo odustaju od tako propisane rigorozne redukcije hrane.
Pravilna dijeta znači pravilan način ishrane koji će odrediti lekar, i uz čiju ćete pomoć svakako u svoj svakodnevni život uneti i malo više fizičke aktivnosti koja vam verovatno nedostaje.