Ovih dana o Boru se u medijima priča i govori i piše, a nije u pitanju nikakva politikantska ujdurma, pronevera ili daleko bilo, kakvo ubistvo sa samoubistvom ili samo singl.
Naime na filmskim festivalima, gde film Olega Novkovića osvaja niz priznanja svetu je dostupna slika, o našem gradu- o mom gradu, a da li je to slika o njemu, mojim komšijama, našoj deci i njegovim radnicima? Da li je to film koji verno preslikava na filmsko platno naš grad, i zašto smo predstavljeni tako ružno, musavo, podlo i divlje. Poruka je stravična koliko god bila delom istinita i nije u korist i interesu nijednog živog stvora u Boru i okolini.
Naravno umetnik je svoju priču prepakovao i prezentovao onakako kako treba da bi bila što bolje prodata, zapažena ili ne znam šta još, a da li je mislio o tome da ovde žive ljudi, da nisu svi narkomani i ubice, i da ovde žive i onih koji nisu nastrani i poludivlji. Čak da i nekim čudom sve to jeste istina- a moje je miščjenje da nije, nije li to malo nepošteno prema deci, neoprezno i zlurado prezentovano kao pretnja malom tračku da ipak sve može biti bolje, zbog kojeg ljudi preživljavaju sve i svašta ili je ovo samo jedan sasvim normalani neopreznan i beskompromisnan nalet umetnika na polusrušeni grad koji svakako posle ovakvog filma pada mnogo mnogo dublje dok gomile ljudi rade i trude se da Bor iščupaju iz te jame lošeg i neprihvatljivog u kojem je već duže vreme.
Možda grad ima pravo i svoje mehanizme kojima bi ovakav projekat mogli pregledati, modifikovati, ili čak cenzurisati jer je usmeren direktno protiv pozitivne slike koju svi u lokalnoj samoupravi ipak žele da izgrade, ili barem poprave, a možda ih nije ni briga. Čemu onda odbori i komisije za kulturno informativne projekte, godine rada na ulepšavanju i promovisanju Bora i okoline, i čemu nastojanja odvažnih i hrabrih ljudi da u Bor dovedu što veći broj gostiju, stručnjaka, investitora i svih ostalih, kad je Bor rupa koju treba zaobilaziri, i leglo svakojakih poroka. Koliko god da treba razumeti umetničku slobodu i sam koncept filma, koji je moderan, evropski i film budućnosti, nama boranima i svima koji Bor nose u srcu ovo nikako nije u korist a još manje smom gradu.
Naravno da iznosim svoje lično razmišljanje, da filmski kritičar nisam, ali da logičnim razmišljanjem a uz poznavanje situacije u Boru unazad 30 godina zaključujem da ovaj film nije film o Boru, več o nekolicini borana u određenom vremenskim intervalima, jer Bor je musav, prljav i zagađen ali u Boru žive najmoćniji i najhrabriji ljudi na svetu, koji se tu i tamo i posvađaju ali su tu i nisu deo nekog Belog ili crnog sveta. Bor je tu gde jeste i tu će ostati.
I na smom kraju želim da kažem da je možda bilo mnogo pametnijih načina i projekata kroz koje je trebalo provući ime Bora, okoline i njegovih građana, pa gradu i naročito mladima pomoći, dati malo nade i vere a ne još jednom potencirati ono malo mladih i miroljubivih borana da ipak treba nastaviti promociju divljanja i rešavanja problema po kratkom postupku i t d …
4 Komentara
RainDog
30. novembar 2010. at 14:14To je film, a ne dokumentarac o gradu u kome je sniman.
Borsky
30. novembar 2010. at 20:22Ko je rekao da je dokumentarac, ali govori o gradu tragedije i propasti.
Zar ti doživljavaš drugaćije ovaj umetnički film?
Nena
2. decembar 2010. at 11:44Umetnost odavno ne postoji. Sve što je nastrano to vredi, bar poslednjih deset godina. Kada si odgledao poslednji put film koji je dobio pregršt nagrada a da bio “ film „.
Rambo Amadeus na svom nedavnom gostovanju u Boru reče: “ Što gluplje, to skuplje!“
Borsky
2. decembar 2010. at 20:14Mico, bukvalno obožavam tvoje komentare. Uvek me podsete ne mene pre par godina.