Gledao sam, nažalost samo kao snimak, skup koji je danas održan u Beogradu ispred Narodne skupštine a potom i  Hramu Svetog Save. Nesposoban da razaznam šta u stvari treba da osećam razapet izmedju jakog osećaja patriotizma i odbojnosti koju u meni izazivaju ovako režirani skupovi sa jakim predznacima predhodnih vremena sam zurio u ekran u neverici.

Prvo što me je dodatno uznemirilo je govor onog čije ime i funkciju ne želim da pomenem. Poželeo sam gledajući i slušajući ga da sve porazbijam i odem u tri pičke, lepe materine. Nekako sam ipak uspeo da se savladam i odgledam do kraja snimak ali kada je počela služba Molebana u Hramu Svetog Save sam se prekrstio i zaplakao. Dokle …. dokle će to sve biti tako? Dokle ćemo biti to što nismo …
Zašto nam je potrebno uništavanje i destruktivno ponašanje i čemu napadi na ambasade i diplomatska predstavništva. Oćemo li tako promeniti nešto ili treba do kraja ići u zabludu koja je proizvod dugogodišnje nebrige i nedomaćinskog ponašanja.

Ne priznajem lažnu i nezavisnu državu Kosovo jer je Ksovo Srbija i uvek će tako biti ali ne priznajem i ova govna koja nas lažu i  vuku za nos pod parolom demokratije. Ne priznajem i gadim se dogadjanja u našim gradovima, huligana i onih koje je iznedrila demokratija u kojoj zakona i pravde nema.
Bože spasi nas i oprosti nam.

Živela Srbija