“Bor” skup zbog ekologije

Kombinat bakra trebalo je prepustiti domaćim firmama. „Ist pointu“ je firma Jugoslovensko rečno brodarstvo bila potrebna zbog barži, a drugima je važna lokacija na kojoj se grade stambeni objekti.U Srbiji ima monopola

BEOGRAD- Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa“ odustao je od kupovine Rudarsko- topioničarskog basena „Bor“ iako smatra da je zbog strateškog interesa i resursa koje poseduje ovaj kombinat novi vlasnik trebalo da bude kompanija iz Srbije. „RTB je perspektivan proizvođač koji ima velike resurse i trebalo ih je zadržati u našem vlasništvu. S druge strane, mislim da je austrijski „Atek“ kvalifikovana firma jer proizvodi bakar u Austriji i vlasnik je dve najveće evropske kompanije iz te branše. Sigurno je kvalifikovaniji od kompanije ruskog biznismena Olega Deripaske koja se uglavnom bavi aluminijumom“, objasnio je Drakulić.

Zašto ste odustali od kupovine RTB- a?

– Zajedno sa investicijama od najmanje 250 miliona dolara, ponuđenom cenom od 466 miliona dolara, koliko je dao „Atek“ i ulaganjima u ekologiju cena za RTB dostiže oko milijardu dolara i to je skupa investicija. U ekologiju mora da se uloži dosta i zbog toga smo najviše i odustali. Država je ograničila svoju odgovornost za ekološku štetu na svega 50 miliona evra, što nema logike. I banke koje daju kredite gledaju ekološku stranu projekta.

Kako borski kombinat nije skup austrijskom „Ateku“?

– Očigledno da je njima jako stalo da dođu do RTB-a jer bi na taj način zaokružili grupu kompanija iz sektora bakra i povećali joj cenu kada je budu prodavali. „Atek“ ima proizvodnju bakra u Austriji od 60.000 tona, zatim 15 do 20 odsto akcija u najvećem evropskom proizvođaču bakra „Nord dojče rifajneri“ i oko 15 odsto u belgijskoj kompaniji „Kumeiro“, koja u Bugarskoj proizvodi 180.000 tona.

Hoće li Austrijanci obezbediti novac ili će proći kao rumunski „Kuprom“?

– Oni su sposobni da skupe toliki novac i nisu za poređenje sa Rumunima, čija firma ne vredi više od 50 – 60 miliona evra.

Kažete da je RTB trebalo da ostane u rukama domaće firme, pa i „Ist point“ nije srpska kompanija, već kiparska?

– Kada kažem domaća, tu ubrajam i nas jer u Srbiju ulažemo ogromna sredstva, a sebe smatram za domaćeg privrednika. Bilo bi značajno da su objedinjeni RTB, fabrika bakra u Sevojnu i „Novkabel“ jer bi to bio gigant u regionu sa godišnjom proizvodnjom od oko 1,5 milijardi dolara.

Jeftino ste procenili Jugoslovensko rečno brodarstvo, pa ste trećerangirani?

– U okviru JRB postoji lokacija koja se nalazi u „Brodogradilištu Beograd“ koje je kupio Milan Janković Cepter, a koju smo izgleda manje vrednovali. Nama je bio važan samo posao rečnog transporta, odnosno barže, dok su neki imali nešto drugo na umu, pošto se tu već prave stambeni objekti. Upravo tražimo da kupimo do proleća 120 barži u Evropi. U Srbiji smo uložili oko 60 miliona evra, a planiramo još neke akvizicije, ali ne bih o tome jer kada nešto kažem, svi „dobiju apetit“. Naš najveći posao ove godine je svakako bila kupovina 247 barži u Austriji. Tražimo da kupimo do proleća još 120 barži u Evropi.

Zašto ste prodali Zaječarsku fabriku kablova?

– Prodali smo je poljskoj firmi „Telefonika“ da bismo kupili „Novkabel“ koji je četiri puta veći i ponosni smo jer smo od velikog gubitaša napravili izvanrednu fabriku. Završili smo i investicije od oko 25 miliona evra u Fabrici bakra u Sevojnu. Zadovoljni smo i zbog dobijanja spora protiv države za Beogradsku pekarsku industriju.

Zašto nema dovoljno hleba „Klasa“ i BPI u trgovinama „Delte“? Ima li u Srbiji monopola?

– Kupcima treba da se omogući da kupe ono što žele, a ne što im se nameće, i zato otvaramo naše prodavnice. Monopola definitivno ima u Srbiji.

Da li je razlog to što su monopolisti glavni finansijeri političkih partija?

– Ne znam koji je razlog, ali ih ima na različitim nivoima. Nažalost, mnogi monopoli se pogrešno tumače. Monopol se ne pokazuje samo u procentu tržišta već i na drugi način, tako što je neko onemogućen da se bavi nekim poslom.

Svi pričaju o tome, ali niko od privrednika ne obraća se Antimopolskoj komisiji?

– Prvo, zato što će imati posledice, a drugo i to što priča ničemu ne vodi. Ozbiljne države na monopol bilo koje vrste odmah reaguju, primer „Majkrosofta“ to najbolje pokazuje.

Šta su najveći problemi srpskih privrednika?

– Ogroman javni servis. Posle svakih izbora umesto da se državna administracija smanji još više se uvećava. Mi dižemo produktivnost svake godine, imamo ogromna ulaganja i odgovarajući rast plata, a na drugoj strani u javnom sektoru zarade rastu više i veće su nego što privreda može da zaradi. Nažalost, političari zbog izbora tako čuvaju socijalni mir, a privatnike ostavljaju da se snalaze. Potreban je jedan ozbiljan rez. Pogledajte provinciju, Kragujevac, Niš Kruševac, nekad velike industrijske centre, sada se tamo ništa ne radi.

Kako kao privrednik gledate na 2008. godinu?

– U ovom trenutku je sve neizvesno zbog Kosmeta. Bilo bi najbolje da se razgovori o statusu nastave i cela stvar malo odloži, a da prvo rešimo odnose sa Evropom. Ne bi valjalo da se sada zakomplikuje situacija kada očekujemo velike investicije. Ako se one zaustave dve-tri godine, biće veoma loše.