U velikoj akciji MUP-a Srbije, u Šumadiji i Pomoravlju, u sredinama u kojima je snimana naša serija, u Jagodini, Kragujevcu, u Kruševcu, u Rekovcu… pohapšena je množina narkomešetara i dilera smrti. Baš kao što je sina Dragana junaka sela koje gori, pre nekoliko subota uhapsila filmska policija, dok je u budžaku iza kafica, nedaleko od srednje tehnicke škole, ubedivao lepu srednjoškolku Zoricu da su droge mnogo opasne. Makar su tako javili mediji.
Mogu li da odahnu zabrinuti ocevi koji se sve grcevitije bore kako da u krizi, koja sve dublje razara mogucnost egzistencije, nahrane i obuku svoju decu? Mogu li makar privremeno da budu spokojne majke koje sa brigom i strepnjom išcekuju svoje sinove i kceri na povratku iz škole, koja je odmah tu u susedstvu, nedaleko od crkve, uz košarkaško igralište sa polomljenim koševima, koje je obavezan dekor svake srpske provincije.
Ocevi i majke mogu da biraju: da samleveni u iscrpljujucoj trci sa svakim novim danom neizvesnosti, oskudice i nemaštine – pojma nemaju šta se dogada i poslednji saznaju da im se dete drogira. Da tek tada primete da im iz skromnog kucnog budžaka, iza trece daske u regalu fali verenicki prsten ili dukat koji su poklonili baba i deda, kad im se rodio unuk.
Ili da konstantno budu u paklenom strahu, da im neka istetovirana, ošišana na nularicu, nabildovana budala, ne presretne dete iza coška škole, ili ispred hamburgernice, da mu makar i uz ogranicenu prisilu, ne tutne opasni otrov koji razradenim kanalima smrti stiže sa Dalekog istoka. Kad prode rizik od prvog uzimanja, prvog kontakta sa avetom narkomanije – kasnije sve ide lakše. U stravicnom lancu omame, propadanja i zavisti, nekad brže, nekad sporije obavezna je ispostava konacnog racuna, koji satire buducnost i prosperitet mladosti, tragicno sakati i trajno upropašcuje mlade živote i dekadentno nagriza mentalno i opšte zdravlje celokupne populacije.
Sa bacenim upotrebljenim špricevima koji se mogu videti u živim ogradama koje pregraduju školska dvorišta u selima, u najudaljenijim crkvenim portama našeg nostalgicnog zavicaja, u kojima se nekada igralo mladenacko kolo naših oceva i majki, dakle, sa zafrljacenim ostacima nagorelih apotekarskih tacni, i krljomcima od ukradene slavske svece kojom je rastapan beli prah smrti – srpsko selo i obicna srpska varoš izjednacili su se sa njujorškim Bronksom, sa pristanišnim kvartom u Amsterdamu, sa cuvenim Sohoom u Londonu. Svet nas drži podalje od sebe, neprestano nas boksuje aperkatima na bezbednoj distanci, teško nas prima u svoje društvo, laže nas da ce nam koliko sutra podici rampe na granicama svojih uredenih i ušuškanih zemalja, kartira nam i izvozi tehnološki otpad i stare automobile – i velikodušno nam omogucava da pristupimo zlu koje nismo izmislili, o kojem Vuk Karadžic nije imao šta da zabeleži, o kome nije pisao ni Milovan Glišic ni Janko Veselinovic.
U globalnom civilizacijskom ratu sa narkomanijom, svi oni koji su motivisani milijardama dolara crnog profita, u kolopletu interesa koji izjednacava mafiju sa politickim i ekonomskim kriminalom – traže se nova tržišta i nove žrtve.
Srbija je nažalost dobila važno mesto na tranzitnoj maršruti droge koja se u tonama transportuje iz Azije u zemlje Zapadne Evrope. Više se niko ne iznenaduje na vest da je na granicama naše zemlje otkriveno i zaplenjeno toliko i toliko kilograma te i te droge. To je postala surova svakodnevica na koju smo se navikli. Još kada se pri tom ima u vidu da nam se u zaledu otete nam pradedovine stvara monstrum država, u kojoj više niko ozbiljan i ne krije da se znacajno finansira od šverca narkotika, u cemu su Albanci vec i na americkom kontinentu potisnuli kolumbijsku mafiju – onda postaje jasno da se Srbija nalazi u opasnom uklještenju, ciji ishodi se surovo i sudbonosno mogu odraziti na najmladi i najvažniji deo nacionalne populacije.
Ako smo gradove možda vec izgubili, a za njih se grcevito i svim sredstvima moramo boriti, srpsko selo, kao stanište prirodne, ekološke, tradicionalne, mentalne i biološke cistote našeg naroda po cenu najvecih odricanja, moramo da otrgnemo iz strašnog zagrljaja droge. Dok ne bude kasno.
Radoš Bajic / Politika