Pre par dana na jednom forumu neko je pomenuo Atlantidu. Kao gimnazijalac sam se ludo interesovao i pisao o njoj i evo delića mog sećanja uz pomoć starih svezaka i naravno Google -a. 🙂
U Platonovim „Dijalozima“ („Timeus i Kritija) pominje se priča koju je za vreme svog boravka u Egiptu, oko 583. godine pr. n. e., čuo grčki filozof Solon. Priča je govorila o tajanstvenom svetu iza Herkulovih stubova (Današnji Gibraltarski moreuz).
U davna vremena, kaže priča iza „Herkulusovih stubova“ , zabeležio je Platon, prostiralo se veliko ostrvo kojem je dao ime Atlantida. Ostrvo je imalo površinu oko 154.000 kvadratnih milja, a na njemu je živelo oko 20 miliona ljudi. Zemlja je obilovala toplim izvorima, a u šumama su živeli slonovi i ostale africke životinje.
Plodne ravnice bile su ispresecane mnogim kanalima, koji su služili kao vodeni putevi za prevoz razne robe i poljoprivrednih proizvoda. O bogatstvu ove hipotetične civilizacije govori podatak da je njen glavni grad bio opkoljen visokim bronzanim zidovima, a dvorci, vile i hramovi bili su prekriveni zlatom i srebrom
Od 12.000. pa sve do 9000. godine, Atlantida je gospodarila tim delom sveta, upravljajući gigantskom mediteranskom carevinom, koja je dopirala sve do Egipta i Italije. Atlanti su se borili za stvaranje takve državne zajednice u kojoj bi ideali bratstva i prijateljstva predstavljali najveće blago.
No, „jednoga užasnog dana i jedne užasne noci“, navodi Platon, „Atlatidu je progutalo – more!…“
Od tada do danas o njoj je napisano preko 20.000 knjiga u kojima se iznose bezbrojne pretpostavke. Jednu od posljednjih napisao je austrijski inženjer Oto Henrih Muk, čovek veoma širokih pogleda.
Muk naglašava da je Platon govorio istinu i dodaje da se Atlantida mogla nalaziti u blizini Azorskih ostrva, koji leže na udaljenosti od 1.200 kilometara od Evrope.
Ako je to tako, ova je blistava imperija zasigurno imala svoje kolonije na Starom kontinentu. Ali, gde?! Primitivna keramika i primitivno orude Neandertalca govore o tome da je Evropa u ta davna vremena još uvijek preživljavala – kameno doba!
Muk je zaključiio da je Kromanjonac, koji je bio viši rastom i koji je bio na daleko višem kulturnom nivou od Neandertalca, živio otprilike u isto vrijeme s Atlantima. Izvanredne slike divnih ljudi sa bronzano obojenom kožom u pećinama Španije i južne Francuske danas se pripisuju umetničkim vizijama čoveka iz Kromanjona. Njegovi ukrasi, oruđe za rad i drugi predmeti, bili su izrađeni veštije i sa znatno više umetničkog ukusa od neandertalskih. Drugim rečima, to su ostaci jedne visoko razvijene kulture, koja u mnogo čemu predstavlja kontrast u odnosu na primitivni način života neandertalskog čoveka!
Istražujuci grobove Kromanjonaca, Muk je izneo pretpostavku da su oni bili žitelji Atlantide. On je skrenuo pažnju i na sledeću činjenicu: ogromne oblasti Evrope za vreme egzistiranja hipotetične civilizacije bile su još prekrivene snegom i ledom, jer su glečeri počeli da se tope i nestaju tek u 11. milenijumu pre nove ere. Zašto? Zašto topla Golfska struja, koja danas zagreva obale Europe, nije tada funkcionisala? Da je u tome nije možda sprečavala neka golema prirodna prepreka – Atlantida – pita se Muk i dodaje da je Golfska struja zapljuskivala obale legendarnog kontinenta, da je upravo ona stvorila onu blagu klimu o kojoj je s oduševljenjem govorio Platon?!… Postoje li dokazi za takvu tvrdnju?
Da, postoje.
Nastavak sledi>>