Već nekoliko dana sam u Boru. Nisam se još video sa prijateljima- nisam ni imao kad, a i ima tu što šta da se ispriča pre svega. Znam da kasnim sa mojom pričom o Evropi i da nisam obećao tako ali… šta daVam kažem. Kao novopečeni deda i čovek  kojem se zaista svašta nešto dešavalo u poslednjih mesec dana ipak nisam uspeo da sve uskladim i ispoštujem. Popraviću.

Sve moje slutnje i predviđanja po pitanju nekih događaja i ljudi u njima, su se obistinila i verujte da ćete uživati čitajuću kad na red dođe period  iz februara i marta 2009. Ja sam se već u nekoliko zadnjih dana doooobro nasmejao čuvši već mnogo toga o sebi što zaista nekim čudom nisam ni znao, 🙂 Ipak pustimo to.

Proleće u Boru zna da bude čarobno ali nažalost uvek postoji opcija nečeg stravičnog  i jezivog koja je uvek tu nadneta nad mojim malim „ukletim“ gradom. Proleće je period ljubavi pa samo se treba opustiti i uživati- naravno ko zna. Pogledajte ipak  na kraju  jučerašnje snimke napravljene u podne, sve će Vam biti jasno i bez puno priče i  iako sve to nema baš puno veze sa ovim uvodom biće dobro pokazati  Svetu … Nek se zna.