Модне обмане уместо Обаме
Живот ври око мене, али нећу да се поново суочавам са разочарањима, нећу да звоцам о томе да ме је Обама разочарао, како је уместо промена, које је прокламовао у току предизборне кампање, вратио на престо стару гарду Клинтонове администрације. Како му драго, прихватам, а шта бих друго могла, као што ми се допада и кованица Борис Тито коју је унутрашњост Србије пласирала. Много путујем па свашта слушам, а и сам министар иностраних послова непрекидно подвлачи да он нема никакав лични приступ свом послу, само извршава задатке које председник даје њему и влади. Можда то није била Титова специјалност већ тако треба да буде, не знам, али не дам да ишта наруши моју равнотежу, не занима ме Обамина обмана. Све може да се гледа на два начина овако или онако, али лична слобода се мора увек одбранити.

На мом сателитском сокоћалу, које није дигитално… Мени се чини да је ново, а купила сам га за време великих демонстрација 1996. некако баш у децембру, уочи Нове године и од тада 250 доступних канала, сећам се, било је много скремблованих, то јест са замућеном сликом на екрану, који се нису могле пратити без плаћених картица. Кад сам тако први пут у животу „набола” канал о моди, зашвајсовала сам се за столицу и сатима гледала свемогуће колекције чувених модних кућа. Чудесне креатуре креатора!

Мода је уметност овога времена. Ново позориште – без речи. Скуп величанствено лепих људи – такорећи богова. То није само приказивање одеће, то је директан пренос са Олимпа, који је недостижан за људски род јер свет моде не предвиђа нас дебеле, кратконоге, длакаве, квргаве и носате. Манекенке и манекени су савршене лепоте и крећу се попут љупких газела. Речи им нису потребне, нема драме око њих, чак су и осмеси излишни. Њихова су тела тако савршена да се могу шетати дугим пистама и у гаћама, гологруди и ненашминкани.

Кад се људски род изродио? Бог нас је створио све по угледу на себе, па где је нестала наша лепота, склад и савршенство? У нашем божанском родослову где смо се затурили, изгубили? Зашто нисмо сви попут тих савршених бића? А како су креатори, налик на нас, дошли до формуле, одакле им спознаја о параметру лепоте када су сами слични нама, несавршени, дебели, оронули од трагедија, изборани од свеколиких неуспеха, смлављени у мукама свакодневице, очајни али им је мисао о лепоти савршена.

Ако је модна писта ново позориште онда је то привид, као што је у позоришту све само илузија, онда су и та лепа бића несрећна и очајна попут нас, али њихова тела још нису начета од терета живота или су дошли из неке удаљене галаксије, сишли на нашу планету да нам покажу како би требало да изгледамо без мучног дахтања, гомиле изговорених речи која нам исписују дубоке боре по кожи, праве наслаге сала, савијају нашу усправну кичму. На модним пистама приказују да смо погрешно схватили живот и да смо у борби за опстанак заборавили на себе, како нам је све важније од нас самих. Манекени корачају уз небеску музику која замењује убитачне речи које нас,смртнике, унаказују и раздвајају, изводе ритуал – достојанство тишине без покојника, крвопролића, победе и поражених, без суза и опомена. Ново позориште без драмских задатака, заплета и расплета, уместо свега показује како је узвишено бити сам, свој лично, у савршеном телу, чистог погледа блиставе душе. Позивају нас без речи да се вратимо себи, да се не тешимо масним, сласним залогајима, да се не вређамо, да нам мисли буду чисте и негујемо своје тело које је од Бога даровани дом за нашу душу, да живимо за лепоту као у бајкама цареви, царице, краљеви, краљице, принцезе, принчеви…

Лепота која оповргава теорију еволуције – преци таквих људи нису могли бити мајмуни, не због тога што су ружни већ зато што су другачији, не поседују лепоту као у Соломоновој „Песми над песмама”: ,,… сва си лијепа, драга моја, и нема недостатка на теби…”.

То није питање новца, ни најтананија свила не може да сакрије наслаге сала. То није питање успешности у друштву, јер ни планетарна слава не може злоћу да забашури, мода нас учи да волимо себе, своје тело брижљиво негујемо, вратимо нашу божанску лепоту, да одолевамо искушењима која је нарушавају, јер лепота постоји, њу добијамо рођењем, дата нам је само на чување.

Гледајући модне ревије увиђамо да је човек величанствен, јер се на крају све те фирмиране крпице докусуре на бувљацима широм планете доказујући да су само наставно средство, а не суштина лепоте.

Ева Рас
[објављено: 15/12/2008] Политика Онлајн