Не знам да ли се тога неко већ сетио али покушавам ево, у најбољој намери, да ситуацију која је присутна у мом граду (Бору) и која је чисто порнографског карактера предствим широком аудиторијуму, на свој начин. Тај порнографски предзнак је присутан због односа који већ око годину дана владају између званичних органа власти и грађана.
Од када постадосмо или бар најависмо намеру да ћемо постати једног (лепог) дана део прогресивне Европе и збацисмо са власти злотворе и манипулаторе, који нас у црно завише, све је накако подвучено жутим, к’о да извинете два дана ношене гаће (беле наравно). Сва обећања гологузом и гладном народу завршише исто као и њихових предходника, а по неким проценама и речима оних који се у то разумеју, сви народни добротвори и спасиоци после 05. октобра 2000 па на овамо, су били још похлепнији, безобразнији и бескомпромиснији.
Тако је било и још увек је у Бору, где је у току невиђено чепупање свега што се може уновчити. Тотална распродаја. Мимо икаквих законских основа се троши народни новац, организују концерти и манифестације које не падају на памет ни далеко развијенијим градовима неке од европских земаља, и које нико не жели, запошљавају кадрови из других градова док се због вишка радне снаге многи из Бора отпуштају …
Људи причају, протествују, пишу и галаме, али нико ништа нити предузима нити има намеру. Обавештења, извештаји о незаконитим и закулисаним радњама, проневерама и злоупотребама службених положаја су упућени званично надлежним органима, који су можда реаговали али о томе такође нико ништа не зна, тако да је дуго одлагана говњива мотка страшно популарна и постала натраженији демократски артикл за вруће лето двехиљаде и девето.
Због свега наведеног, и тога што баш нико у граду није урадио ништа на спречавању и етикетирању оваквог разбојничког понашања предлажем да се у граду прогласи банкрот и да се исти понуди на продају.
Убеђен сам да је боље да се сами продамо јер ће то свакако пасти на памет оном диле(Б)еру из … економије и региналног развоја … који продаде све живо и мртво по Србији, па ће највероватније у недостатку ичега другог, јер је све отишло на добош, почети да дилује српске градове. Можда ће евентуални нови власник волети свој нови град више од нас јер смо неспособни, несложни и кукавице. Можда ће нам успети да се међу првима продамо и постанемо легално и својевољно нечији робови јер је то изгледа једини начин да схватимо да смо сви у истим говнима и да смо сложни можемо рачунати да наш град за десетак година неће поравнати велики багери. купљени од нашег рад и зноја. Можда ћемо тако натерани на заједнички живот и опстанак лакше пропознати та говна у људском облику који су ту међу нама сакривени као крпељи или стенице и можда ћемо већи део те гамеди истребити јер нас никад није преварио или издао странац или незнанац.
Све муке и проблеме кроз које смо пролазили направили смо сами себи због шачице паметних, „прогресивних“ (читај напредних), надмених, искомплексираних али и славе и популарности жељних авантуриста који се хране туђом невољом и муком.
Можда ће дволични, подмукли и злонамерни политичари и остали стручњаци, набеђени познаваоци свих у граду третираних технологија, слободни стрелци и лелмуди свих профила и кубикажа, најзад схватати да у мом граду немају шта да траже као и да ће са собом повести све оне који су их подржали, уздигли и ситуирали о нашем трошку правећи им кроз подмукло смишљену критику и негодовање апсолутно бесплатан маркетинг. Можда ће град бити очишћен од политичких и свих других прелетача који изградише каријере и напунише банковне контое на штету града који је на издисају. Можда, а моћжда и не …
И на крају треба свакако рећи, постоји група оних која се поштено и недосмислено бори од почетка против свега али то је толико мало, неубедљиво и бледо. Некако се све врти у круг а круг је толико мали да у њега стане једва 5-6 људи који колико год били искрени, правдољубиви и истрајни не могу против десетина хиљада незаинтересованих гледач++а телвизије, поподневних спавача и беседника ловачких приоча са собом у прве три главне улоге.
Борски
