Јутрос сам  на неки необјашњив начин 🙂 успео да убедим себе и истрчао једну од стаза које користим  у намери да „здраво живим“ (барем једном недељно). Наравно већ дуже „случајно“ трчим ону најкраћу, али боље ишта него ….Читајући борске блогове ових дана као и коментаре по њима набасах на кључне речи међу којима је и и реч „гојазност“ па му мало дадох по фискултури и јутарнјем вежбању. Нећу вам ни реч рећи о томе шта сам помислио о својој фигури када сам  у повратку притрчавао улазу у зграду чије је приземље застакљено оним смешним (огледало) стаклом, -боље да не знате. Свакако једна од кључних речи је и „политика“ која је достигла врхунац популарности на територији драге нам домовине, ….. ма све живо се сад разуме у политику, куварице, чистачице, ватрогасци воћари, свињари, вариоци па чак и полуписмени естрадни менаџери.

Тај се „врхунац“ некако ненаметљиво и наизглед сасвим природно са републичког „спустио“ на локални ниво па се сад сви свађамо и комбинујемо, формирамо нове већина и постављамо нове градске и остале органе власти а то је свакако била и намера организатора и спонзора свега што нам се дешава. Организатор је сасвим разложно предвидео да ће док се народ бави препиркама око интерпретације новонастале ситуације у врху државе лако протурити неке ствари и одлуке или шта ти га већ знам. Ту нема наравно ничег чудног -осим да је „сиротиња раја“ по ко зна који пут прихватила и укључила се у општенародно препуцаванје и филозофирање.

Овај пут није ни борски атар мимо света, мада има обичај, па се наш драги председник општине нашао у небраном грожђу. Човек победио на изборима, формирао све орагане управљања али на крају се изгледа росно зајеб’о , да не кажем какву ружнију …
Није он ништа урадио на своју руку, не- једноставно је именовао координатора за боље односе са Владом Републике Србије, који је после само два дана осетивши сласт и моћ која му се смешка пожелео да постане“калиф уместо калифа“ што се наравно самом калифу никако није свидело. И онда класична српска прича- не треба нама нико јер се ми сами међусобно „покољемо“. О чему се заправо ради видећете на постављеним линковима  да не препричавам али свакако је интересантно још једном се подестити одакле је ово клупко почело да се размотава. Погледајте и не чудите се превише.

Све ово би било мање интересантно да не знамо да је новоизабрани „координатор“ дугогодишњи естрадни менаџер и човек који одлично барата медијима (добро, мало му слабије иде сатављање реченица али нико није савршен), и има велико искуство у раду са људима. Због тога је помало зачуђујуће понашање које баш и не одаје то велико искуство и медијску рутину у наступима и свакодневном раду.

На крају ћу, не желећи да икога браним или нападам рећи  да је поразно то да председника Општине Бор није успео да угрози нијдеан политички противник него најближи сарадник а то довољно говори само за себе о начину његове владавине и схватању људи око себе.  Фотеља му се опасно пољуљала а шта ће се десити као и епилог приче могли би сазнати већ у четвртак када би требало да се одржи следећа седница СО Бор која 18.07. није одржана због недостатка кворума.

Дотле ћемо сигурно имати још пуно материјала за коментарисање и прегршт прилика да још боље упознамо још понеку пикантерију из „односа“ тренутно најутицајнијих људи у граду.

П.С. „Тренутно опозиционе“ странке се не оглашавају – ваљда им то није потребно. Неће људи да се бакћу а и шта је њих па брига шта се дешава у граду. Они знају шта неће а то што не знају шта хоће је питање за нека боља времена која никако да дођу. У ствари боље им је овако, јер док је неко дуги крив за све лако је мутити већ поприлично мутну политичку сцену …

Синиша Лађевић