Економисти избегавају сваку прогнозу у погледу даље вредности националне валуте, али зато шпекуланти већ трљају руке, богатећи се на курсним разликама

Autori: Јелица Антељ – Слободан Костић

Високе августовске температуре као да су разгоропадиле динар. На курсним листама вредност му скаче као жива у термометрима. Јуче је порастао за 15, а већ данас, како се прогнозира, за додатних десет пара у односу на евро. По званичном курсу Народне банке Србије јуче се евро мењао, по средњем курсу, за 76,70 динара. Економисти већ за данас предвиђајукурс од око 76,60 динара за евро, чиме ће достићи највећу вредност у последње четири године. Да ли ће се ту зауставити?

Све које смо јуче питали – нису знали одговор или су се устезали од процена. Зашто? Вредност евра, односно динара, зависи од понуде и тражње. Са сваком већом понудом евра динар поскочи. Чим тих девиза буде нешто мање и динар се мало „сроза”. То су правила слободног, флуктуирајућег, курса домаће валуте. И све то без интервенција НБС. Докле? Вероватно све до оног часа до ког прилив евра буде знатно већи од тражње. Чим се уравнотеже понуда и тражња или скоче куповине евра, ево и пада вредности динара. И све тако у круг. Ко има динара, ваљало би да купује евро… и да чека, али шта ако опет падне? Време као поручено за шпекуланте и играче који се богате на курсним разликама.

Последњих недеља, стицајем разних околности, дошло је до пада курса, али и успоравања инфлације (у јулу је износила 0,1 одсто). Срећна подударност. Ништа више. Пре неколико месеци било је сасвим обрнуто – курс евра се крунио, а цене расле. Шта то говори?

Економисти које смо јуче о овоме питали кажу да се код нас не догађа ништа ново нити чудно. Водећи антиинфлациону политику НБС је курс „пустила низ воду”, односно понуду и тражњу, а определила се за очување ценовне стабилности не везујући је стриктно за курсну политику. Пошто су инфлаторни узроци системски много дубљи ни борба против њих није лака нити може да пружи очекиване ефекте на краћи рок. Зато нам се и догађало минулих месеци да курс пада, а инфлација расте. Да ли ће и докле овако повољан курс благотворно деловати на спорији раст инфлације остаје да се види. У сваком случају би ваљало, подсећају економисти, избећи нама добро познату „спиралу смрти” – инфлација, плате, курс… Редослед није битан.

Економисти такође овакав курс динара приписују политичкој стабилности и великом приливу страног капитала. У јуну су директне стране инвестиције достигле пола милијарде евра, а према неким проценама до краја године требало би да се увећају за још једну милијарду евра. На јачање динара утичу и комерцијални кредити, као и сезонски прилив девиза по основу мењачких послова. Последњих дана, како сведоче мењачи, код нас се у динаре промени бар 20 милиона евра за 24 сата. И то, сезонски, ништа није ново.

Курс динара према евру сваке године осетно јача у два наврата – током лета и уочи новогодишњих и божићних празника када наши грађани који живе у иностранству долазе у земљу са већим количинама новца. Како је пливајући курс заснован на понуди и тражњи јасно је да приливом веће количине девиза јача тражња за динарима, па тако и национална валута јача у односу на евро. Дијаспора сваке године у нашу земљу „упумпа” око четири милијарде долара. То су веома важне паре за Србију, јер се и на тај начин „пегла” наш висок трговински, односно платни дефицит са светом.Економисти, ипак, тежиште на актуелно кретање курса стављају на стране инвестиције и високе комерцијалне кредите из иностранства, а знатно мање на паре наших гастарбајтера.

Реално јачање динара према евру у протеклом делу године било је 6,8 одсто. До краја године, како процењују економисти, вероватно и свих десет процената. Поједини стручњаци предвиђају даље јачање домаће валуте. Чак и испод 75 динара за евро.Да ли ће НБС реаговати смањењем референтне каматне стопеи тиме ублажи притисак на јачање динара, поготово због нешто успореније инфлације, остаје да се види.

Овакав курс погодује увозницима, свим грађанима који имају кредите индексиране у еврима, као и онима који примају плате и пензије у динарима. Са друге стране јачи динар дестимулише извознике и оне који имају редовне девизне дознаке.

Гувернер НБС, Радован Јелашић је изјавио да ће динар остати стабилан и подсетио да само ниска инфлација дугорочно обезбеђује одрживи раст и амбијент за стране инвестиције. Иако стручна јавност сматра да би курс требало да подстиче извоз, а дестимулише увоз и да тиме одражава економску снагу привреде, гувернер је истакао да „динар заиста не плива сасвим слободно”, јер би курсева било онолико колико је сваком од нас потребно, али то никако не може да се припише превеликом интервенционизму НБС. Коначно, на исти начин се као и код нас формирају упоредне вредности валута у Прагу, Варшави, Будимпешти или Истанбулу.

Гувернер Јелашић је у изјави новосадском „Дневнику” рекао да НБС утиче на курс динара на исти начин на који Америчке федералне резерве делују на вредност долара, као и да је рестриктивна монетарна политика неопходна због инфлације и неспремности фискалне политике да потребном рестриктивношћу допринесу њеном смањењу.

Објављено: 05/08/2008. Политика