Свети Никола је по броју свечара без премца међу славама у Срба, а посвећено му је више од 600 цркава под јурисдикцијом Српске православне цркве. Стога је Свети Никола храмовна и манастирска слава СПЦ.
Свети Никола је слава непромењивог датума и Црква га слави шестог децембра по старом, односно 19. по новом календару.
Тог дана 343. године овај светитељ „заменио је земаљско за небеско царство“, како пише у црквеним књигама.
Свети Никола се слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари и положене у цркву светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.
Три године потом грађани Барија подигли су велелепну цркву светом Николи.
Том храму је касније српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је, како је веровао, свети Никола повратио вид.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слављен је и данас у хришћанском свету.
Родитељи су га, као сина јединца и као дар од Бога, посветили Богу.
Свој духовни живот започео је у манастиру Нови Сион код свог стрица, где се и замонашио.
Након смрти родитеља, разделио је сву наслеђену имовину сиромашнима.
Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе, па је већ својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу међу људе.
И кнез Милош Обреновић славио је светог Николу по свим народним обичајима као своју славу.

Како Свети Никола пада у време (тачно на половини) великог божићног поста, верници су одувек за ту славу припремали искључиво посне ђаконије.